Izvor: BeautifulSerbia.info, 05.Avg.2016, 15:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li ste znali da su beogradski savski mostovi jedinstveni u svetu – baš svi!

Da li ste znali zašto se most Gazela zove baš tako?! A da li ste znali da je malo nedostajalo da pored Gazele Beograd dobije i most „Žirafu“?! Da li ste znali za „nemačku podvalu“ zbog koje stari železnički most nikada nije ofarban?! Da li ste znali za „prokletstvo“ Brankovog mosta?! Da li znate koji beogradski most se zvao Princ Eugen i zašto?! Saznajte u ovom članku o beogradskim mostovima:

Idemo redom:
Kada su mostovi >> Pročitaj celu vest na sajtu BeautifulSerbia.info << u pitanju nekome ce prva asocijacija biti oni stomatoloski mostovi, medjutim ovde konkretno mislimo na one prave koji spajaju ljude i gradove.
Brankov Most Ovaj most, nekada je nezvanično nazivan „Savski“ i „Zemunski“ a zvanično „Most kralja Aleksandra“ i „Most Bratstva i jedinstva“. Danas se (nezvanično a svi misle da je to zvanično ime) naziva Brankov ali, opet, malo ko zna po kom Branku: Ćopiću ili Radičeviću?!!
Da razjasnimo misteriju: Ne zna se po kom Branku most nosi ime jer je „Brankov“ narodsko a ne zvanično ime mosta. Ipak, veći procenat Beograđana misli da most nosi ime po Branku Ćopiću koji je svoj život tužno skončao skočivši sa ovog mosta. Drugi, oni što su u manjini, pak tvrde, i svađali bi se da su u pravu, da most nosi ime po Branku Radičeviću a kao argument iznose činjenicu da je Brankov most ustvari produžetak Brankove ulice koja, nije sporno, nosi ime Branka Radičevića. Na Vukajliji je neko napisao da je Branko Ćopić dobio ime po Branku Radičeviću (podatak iz Ćopićeve autobiografije) tako da je u suštini svejedno…
Dobro, Vukajlija je smešna ali ova tema nije!

Brankov most je još i tzv. „glavni“ gradski most iako to nije i po obimu saobraćaja (po ovom parametru vodi most „Gazela“). Po obimu saobraćaja, Brankov most zauzima drugo mesto.
Današnji most sagrađen je na temeljima pređašnjeg, sasvim drugačijeg mosta koji je nosio ime kralja Aleksandra. Bio je to veličanstven „kraljevski“ lančani tj. viseći most. Da je „živ“ i današnji Most na Adi morao bi da „povije nos“ jer mu u lepoti nebi bio ni do pojasa! Most kralja Aleksandra su krasila dva pilona u srpsko-vizantijskom stilu koja su stajala na veličanstvenim postamentima koji i danas nose Brankov most. Na ulazima na most trebale su da stoje četiri monumentalne konjaničke statue: Cara Dušana i kralja Petra I Karađorđevića sa desne strane obale a hrvatskog kralja Tomislava i bosanskog kralja Trvtka sa leve. Ipak, nadolazeći ratni suton (1934. godina) u čijim užasima je most i stradao, sprečili su „krunisanje“ mosta.

Konstrukcijski, most je bio remek delo svetske arhitekture. Naime, Savu je trebalo premostiti mostom bez ijednog stuba podupirača u sredini obzirom da se most nalazi u zoni pristaništa gde je neophodno obezbediti uslove za nesmetano okretanje brodova.  Most kralja Aleksandra je udovoljavao ovim zahtevima.
Nakon rata, izgrađen je novi most – svojevrsni svetski rekorder! Brankov most je, sa glavnim rasponom od 261 m, svojevremeno držao rekord u svetu za ovakav tip mosta. Reč je o kontinualnom sistemu tzv. kolovozne table u vidu ortotropne ploče koja je na ovom mostu prvi put primenjena kod nas.
Još jedna zanimljivost vezana za ovaj most za koju verovatno niste znali je da Brankov most ustvari čine dva samostalna mosta blizanca od kojih je jedan, onaj u pravcu Novog Beograda, stariji čak 15 godina.

Naime, nakon 15 godina upotrebe ovog mosta i izgradnje Novog Beograda, njegov kapacitet je postao nedovoljan. Kada prolazite Savskim šetalištem ili krstarite rekom ispod ovog mosta obratite pažnju. Videćete da su u pitanju dva potpuno odvojena mosta, čak u detaljima i različita. A kada prelazite preko njega razliku je gotovo nemoguće primetiti.
I, da stvar sa „dupliranjem“ mosta bude još interesantnija, iz Gradske kuće stižu vesti o planovima za bližu budućnost kada bi Brankov most trebao da dobije svog blizanca tj. još jedan identičan most koji će biti sagrađen pored sadašnjeg!
Prokletstvo Brankovog mosta Među sujevernim beograđanima vekovima se prepričava legenda o prokletstvu ovoga mosta. Kažu i da je prethodni most srušen upravo zbog ovoga prokletstva a „crna“ činjenica da je Brankov most čuven po velikom broju samoubistava koja se izvrše ili pokušaju sa njega. Na Vikipediji postoji podatak da svake godine oko 40 ljudi reši ili pokuša da izvrši samoubistvo skočivši sa Brankovog mosta. Najzad, i sam Branko je učinio isto.
Naime, na mestu gde se i danas nalazi postament Brankovog mosta, na desnoj obali Save, nekada je postojala Liman džamija koja je srušena kako bi se podigao most. Mnoge džamije u Beogradu su porušene, što od strane Austrougara što od strane Srba (preostala je samo Bajrakli džamija) ali Liman džamija imala je značajno goru sudbinu:  Kada su Turci, te kobne 1862. godine ubili srpskog dečaka kod Čukur-česme, krenula je srpska odmazda. Tursko stanovništvo Savamale koje nije znalo gde da se skloni ili nije stiglo da pobegne u tvrđavu, zatvorilo su se u Liman džamiju. Jedna verzija priče navodi da su Srbi opkolili džamiju, ali da su odustali od spaljivanja. Međutim, u narodu se veruje u drugu verziju priče – da je džamija zapaljena i da su izgoreli svi koji su bili u njoj. Ovaj tragični događaj smatra se uzrokom prokletstva ovoga mosta.

Most Gazela – odakle mu ovakvo ime? Kao što rekoh, Gazela je po obimu saobraćaja najznačajniji gradski most. Deo je čuvene „Mostarske petlje“, jednog od najsavršenijih sistema ovog tipa u Evropi. I ovaj most je po nečemu (svojevremeno) jedinstven i prvi u svetu. Naime, u pitanju je konstrukcijska kombinacija sistema grede i luka. To znači da most nema klasičan luk koji ga nosi (kao npr Brankov) a nije ni „greda“ koja stoji na stubovima već nešto između a to „nešto“ je prvi put u svetu primenjeno upravo kod nas tj. na ovom mostu. Gazela je most „krivih stubova“zbog kojih naizgled deluje nestabilno. Čuvena je reakcija prve dame ondašnje Jugoslavije, Jovanke Broz koja je sa Titom došla da obiđe gradilište dok most još nije bio sastavljen po sredini i čudom se čudila kako će da stoji bez ijednog podupirača na sredini.
Upravo odatle dolazi neobično i zagonetno ime ovog mosta. Naime, gledan iz profila, most neodoljivo podseća na afričku gazelu u trku koja preskače reku.

Most je izgrađen 1970. godine a kapacitet mu je izračunat na 38.000 vozila dnevno. Međutim, sve do 01. januara 2012. godine kada je u saobraćaj pušten novi Most na Adi ovaj most trpeo je opterećenje od 165.000 vozila dnevno što je više od četiri puta. Dugogodišnje zapuštanje i nebriga doveli su čak i do pucanja glavnog nosača mosta zbog čega se najzad krenulo u njegovu hitnu i sveobuhvatnu rekonstrukciju koja je takođe završena neposredno pred pušteneje u promet Mosta na Adi koji je Gazelu rasteretitio za 30% saobraćaja.
Most na Adi – umalo da bude „Žirafa“ Najnoviji, najlepši i najveličanstveniji beogradski ali i savski most ujedno je i novi vizuelni simbol glavnog grada Srbije. Da se odmah pohvalimo, i ovaj most je jedan od svetskih rekordera. Naime, Most na Adi, što mu je i službeno ime, je najveći viseći most na svetu koji „visi“ na samo jednom pilonu (stubu). Ono što je još neobičnije i što zasigurno skoro neće biti prevaziđeno je činjenica da se pilon ne nalazi na sredini mosta tj. reke pa i ovaj beogradski most vizuelno izgleda prilično „nestabilno“. Ovaj problem rešen je tako što su dva kraka mosta različite težine pa je balans ipak savršen. Naime, kraći deo mosta (200 metara) izgrađen je od prednapregnutog betona kako bi bio što teži a duži deo mosta (380 metara) je izgrađen od čelika koji je utliko lakši materijal.

A zašto „Žirafa“?
Beogradski „gradski oci“ , kada su odlučili da izgrade novi most preko Ade, raspisali su konkurs za idejno rešenje. Na konkurs su pristigla razna zanimljiva rešenja koja su vlasti predstavile građanima na gradskom veb portalu sa molbom da građani glasaju za najdopadljivije rešenje obzirom da je budući most zamišljen i kao novi vizuelni simbol grada. Ubedljivu pobedu „odnela“ je „Žirafa“ – konstrukcijsko rešenje čiji povijeni pilon neodoljivo podseća na vrat žirafe. Ipak, od ovog rešenja se odustalo obzirom da je bilo preskupo tako da je prošla „Igla“ – drugoplasirano ali mnogo jeftinije rešenje. I, istina, pilon Mosta na Adi zaista podseća na iglu.
Rekosmo „daleko jeftnije“ a most je grad ionako koštao preskupo. Koliko bi tek koštala Žirafa?!

Kao što narodna poslovica kaže „Dobar glas daleko se čuje“, glas da se u Beogradu gradi „svetsko čudo“ brzo je stigao i do Amerike tj. do redakcije popularnog serijala „Build it bigger“ (sr. Vrhunsko graditeljstvo) čuvenog TV kanala Discovery koji ga je spektakularno predstavio celoj planeti.
Zanimljiva je i činjenica da je po dužini kablova o koje je most okačen, ovo treći most na svetu. Naime, dužina svih kablova okačenih o pilon iznosi oko 1.000 kilometara što je približo isto razdaljini između Beograda i Ankare. Po dužini kablova ovaj most premašuju samo dva mosta u Rusiji.
Pilon je visok ukupno 198 metara, na vrhu je širok 1,5, a na dnu 16 metara. Karakteristično je i to da pilon ima „dve noge“ odnosno izgled grčkog slova „Λ“. Kako bih bio slikovitiji u dočaravanju visine pilona reći ću da je svega 6,5 metara niži od Avalskog tornja. Dakle, zaista novi vizuelni simbol grada.
Kad već pominjem Avalski toranj reći ću i to da su „noge“, ali tri, karakteristične i za njega i da je i on u svetu jedinstveni čuven po svojim „nogama“ koje aludiraju na srpski tronožac
Više o Avalskom tornju čitajte OVDE.
Stari železnički most Verovatno niko od čitalaca ovog članka ne zna da je stari železnički most već treći koji Beogradu služi u te svrhe i koji stoji na tom mestu (prethodna dva su srušena u Prvom i Drugom svetskom ratu).

Postoji i legenda, omiljena priča turističkih vodiča i profesora na arhitektonskom fakultetu, o razlozima zbog kojih stari železnički most nikada nije ofarban. Naime, njegovi projektanti su, prema legendi, zaboravili da uračunaju težinu farbe. Budući da je za kompletno farbanje mosta potrebna izuzetno velika količina boje, koja se meri u tonama, ovo dodatno opterećenje bi u značajnoj meri ugrozilo statiku mosta. Neki govore da je ovo “skrivena osveta” nemaca obzirom da je reizgrađen u okviru ratne reparacije.
Novi Železnički most Odmah treba reći: Rekorder! Naime, ovo je prvi železnički viseći most u Evropi i na kome je primenjen sistem zategnutih užadi. Dugačak je 1928 metara. Most je sagrađen i otvoren za promet u 1979. godine. Projektovao ga je akademik Nikola Hajdin, inženjer i sadašnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ovaj most takođe predstavlja jedan od vizuelnih simbola Beograda naročito noću kada se uključi neobična dekorativna rasveta.
Zanimljivo je da ovaj most nema svoje oficijelno ime a još interesantnije je da niko nikada nije pokrenuo inicijativu da most ponese ime po kojem bi bio prepoznatljiv.
Savski most – da li će ikada poneti ime koje zaslužuje? Ovaj most, Savski, Stari ili Tramvajski, kako ga neki zovu je most koji Beograd nije ni hteo niti mu je bio namenjen. Sagradili su ga nacisti za vreme okupacije (1942. godine) za potrebe prebacivanja svojih trupa za napredovanje ka bliskom istoku. Konstruisan je i izgrađen u Nemačkoj a u Srbiju je dopremljen sa namerom da bude montiran u blizini Žablja kako bi premostio Tisu ali, obzirom da je Jugoslovenska vojska minirala most kralja Aleksandra kako bi usporila napredovanje Vermarhta (minirali su ga tako da kasnije može da se popravi ali su ga ipak, potpuno uništili amerikanci u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine), nemci su ovaj most montirali u Beogradu na Savi. Okupatori su ga nazvali „Princ Eugen“ ali su, pri povlačenju iz Beograda rešili da ga sruše. Most je već bio miniran a spasio ga je beogradski učitelj Miladin Zarić u neverovatnom junačkom poduhvatu. Priča o spasavanju mosta ide ovako:
Tokom rata, Zarić je živeo u stanu u Karađorđevoj ulici broj 69. Kada su se oktobra 1944. zahuktale borbe za oslobođenje Beograda, tada pedesetpetogodišnji Zarić je s prozora svog stana primetio da nemački vojnici miniraju Stari savski most.
Taj most je predstavljao praktično jedinu vezu centralne Srbije sa Sremom (izuzev mosta u Šapcu, koji je bio u veoma lošem stanju) i, ako bi ga srušili, Nemci bi dobili dragoceno vreme za povlačenje. Zato je Zarić, kad je nakon nekoliko dana borbi u blizinu došla sovjetska vojska, a glavnina nemačkih trupa se povukla, 20. oktobra ujutro izašao iz skloništa i pronašao grupu vojnika Crvene armije.
S njima se uputio ka mostu. Međutim, pošto je samo on znao položaj detonatora i žica, popeo se na most, uzeo ašov koji je ležao kraj jednog mrtvog nemačkog vojnika i njime prekinuo detonatorsku žicu koja je već bila zapaljena.

Nemci, koji su se utvrdili s druge strane Save na Starom sajmištu, shvativši da miniranje mosta nije uspelo, pokušali su zatim ponovo da ga unište, gađajući ga iz daljine, ali su jedinice sovjetske armije uspele da pređu most i zaštite ga.
Nekoliko godina unazad, u Beogradu postoji inicijativa da ovaj most ponese ime svog spasioca, učitelja Miladina Zarića.

A šta će biti sa ovim mostom u budućnosti? Prema idejnom projektu koji je već napravljen, gradske vlasti planiraju da prošire most. Prema najavama iz gradske kuće, most će biti isečen, podignut na viši nivo i pretvoren u pešačku i biciklističku zonu a na taj način će se očuvati autentičan izgled mosta. Ispod njega će biti spušten tramvajski saobraćaj a sa obe strane su planirane po dve kolovozne trake.
Možda nepravedno, u ovom tekstu sam izostavio dunavske i mostove kod Ostružnice. Nije da o njima nema šta da se napiše i da nisu zanimljivi, naprotiv, ali za jedan članak, ovo je sasvim dovoljno.
Napomena: Ovo je proširena i izmenjena verzija teksta kojeg sam svojevremeno objavio ovde.
Napisao: Miroslav Bronzić
The post Da li ste znali da su beogradski savski mostovi jedinstveni u svetu – baš svi! first appeared on Beautiful Serbia.

Nastavak na BeautifulSerbia.info...