Izvor: B92, 25.Mar.2010, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri stoleća u jednom etnoparku
Frankfurt na Majni je središte nemačkog biznisa i bankarstva, grad sa najvećim avio-saobraćajem u Nemačkoj. Manje je poznato da je to i grad sa mnoštvom muzeja i drugih kulturnih ustanova. Većina muzeja nalazi se u centru grada, na samoj obali Majne, ali neki su i u bližoj i u daljoj okolini. Najdalji i prostorno najveći je egzotični muzej pod vedrim nebom Hesen, etnopark između puteva ka Kaselu i Kelnu, a bočno je povezan i sa Vizbadenom i Vircburgom, što doprinosi njegovoj odličnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posećenosti u svako doba godine.
Sa ogromnom površinom od 65 hektara (650.000 kvadratnih metara), ovaj nacionalni park sažima način života u rasponu od preko 400 godina. Posebno je atraktivan za decu i omladinu, rođenu u gradu, od kojih mnogi ovde prvi put vide krave i štale, ovce i torove, svinje i obore, sa prostranim pasištima. Dirljive su scene kad deca od dve-tri godine, cičeći od pomešanog osećanja zadovoljstva i straha, ubacuju kroz ogradu pregršti sena kravama i ovcama. Ne samo što su životinje smeštene u zdanjima starim čitava četiri veka, i kuće i radnje se održavaju u izvornom stanju, kao živi uzorci nekadašnjeg načina života. To isto važi i za sačuvane mlinove na vetar, kao i koksare, koje se pune, pale i prazne pred posetiocima u ritmu od pre pola milenijuma.
Turistima su najprivlačniji starinski dućani, u kojima se prave negdašnje kućne alatke i pribori, od igle i šila do avana i mlina za kafu; odeća i prostirke proizvedene na drevnim razbojima; obuća u ručnoj radinosti; stotine posuda i ukrasnih predmeta od grnčarije, drveta, pruća i raznih vrsta metala; igračke i lutke; časovnici raznih oblika i veličina; bezbroj predmeta za domaćinstvo, od krupnih komada jednostavnog ili rezbarenog nameštaja do stotine vrsta opasača, grivni, četaka... Ratari, voćari, baštovani i cvećari rade prema dobu godine. Alatničari svih vrsta, pa i pekari, mesari i frizeri, sa skromnim vajkadašnjim priborom za rad, takođe imaju pune ruke posla. S obzirom na starost većine zdanja, zidari, moleri, tesari i stolari su takođe u poslu kao mravi, ali katkad imaju vremena da usluže i žitelje obližnjih gradova ako požele u svojim kućama nekadašnji zavičajni ambijent.
Ono što je za Hesen najbitnije nije samo veličina i bogatstvo zdanja i eksponata, već što u njemu sve vrvi od života; to je zaista živi muzej - u njemu „kustosi" ne tumače posetiocima kako se nekad živelo već pred njima žive i rade kako se nekad živelo i radilo. Ko od posetilaca želi po meri odeću i obuću, majstori mu je mogu izraditi na licu mesta. Razume se, tu su i prodavnice ovde uzgajenog voća, povrća i cveća, kao i raznih vrsta pića, spravljenog na način predaka u velikim bačvama u podrumima od kamena i drveta. Čega sve ima u ovom velikom etnoparku dovoljno ilustruje podatak da samo većih zdanja - kuća i dućana - ovde ima preko sto, a sva se neprestano renoviraju i u izvornoj su nameni.
Da bi što manje posetilaca vodilo sa sobom kućne ljubimce, uvedena je ulaznica za pse, tako da i najveći čovekov prijatelj mora da plati da bi oživeo sećanje na svoje drevne znance - krave, konje, ovce...
Osim što čuva tradiciju, etnopark je i obrazovna ustanova - svakodnevno se u njemu organizuju predavanja i seminari o bližoj i daljoj prošlosti. Što se tiče novije tradicije, Hesen je poznat i po muzeju radio-aparata - ovaj region je dao znatan doprinos toj oblasti tehnike.
Otvoren i leti i zimi od jutra do večeri (radno vreme je od izlaska do zalaska Sunca), Hesen na najlepši način spaja minule vekove sa našim dobom, savremenu znatiželju sa duhom i dahom života predaka u rasponu od niza vekova. Nekad bilo, a pred nama i sada!
Vitomir Teofilović
Izvor: Danas.rs
