Izvor: B92, 20.Sep.2010, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besparica u Srbiji loša za turizam
Srpski turizam najviše je oslonjen na domaćeg gosta
Izvor: Večernje novosti
U PRVIH sedam meseci ove godine, u Srbiji je ostvareno 3,5 miliona noćenja turista, što je za 15 odsto manje nego u istom vremenskom periodu prošle godine.
Ovako drastičan pad turističkog prometa u Srbiji posledica je izuzetno niske kupovne moći stanovništva i rastuće nezaposlenosti. Ovi faktori posebno dolaze do izražaja, jer je srpski turizam najviše oslonjen na domaćeg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gosta.
Domaći turisti su tako u periodu januar-jul ove godine, imali 2,79 miliona noćenja, što je pad od 15 odsto u odnosu na 2009. Broj noćenja stranaca u ovom periodu bio je gotovo četiri puta manji - 780.927 ili za 13 odsto. U strukturi ukupnog broja dominiraju domaći gosti, sa čak 78,1 odsto.
- Upravo taj podatak, sa oštirijim padom noćenja, posebno domaćih gostiju, potvrđuje visoku zavisnost razvoja domaćeg turizma od domaćeg gosta - kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. - To je u uslovima ekonomske krize, najviše doprinelo negativnim tendencijama u srpskom turističkom prometu.
Dakle, oslanjajući se na naše turiste ili u najboljem slučaju one iz regiona, koji su takođe platežno loši, srpski turizam i ne može da očekuje preokret u postojećem negativnom trendu. Recesija je stoga u ovoj grani nešto sa čim treba računati sve dok se suštinski ne poboljša životni standard građana.
Inače, najveći broj noćenja evidentiran je u banjskim mestima - 1,17 miliona, slede potom planinski centri - 927.920, pa administrativni centri, odnosno naši veći gradovi - 687.530 noćenja.
Najveći broj turista u posmatranom periodu posetio je Beograd, gde za sedam prvih meseci imamo 596.490 noćenja. Ipak, i ovde je značajno redukovan turistički promet, za čak 17 odsto.
Najposećenije banjsko mesto u Srbiji je Vrnjačka Banja sa 314.264 noćenja, takođe u prvih sedam meseci 2010. To je, međutim, za devet odsto manji broj nego u isto vreme lane.
- Među planinskim centrima, najposećeniji je Zlatibor, koji polako preuzima primat od Kopaonika, usled loše cenovne politike na ovoj najvišoj srpskoj planini i nezadovoljavajućeg odnosa cena - kvalitet - dodaje Đogović.
Od januara do jula, na Zlatiboru je bilo 236.896 noćenja, odnosno za 10 odsto manje nego prošle godine, dok je Kopaonik imao 178.988 noćenja i čak pad od 34 odsto, na godišnjem nivou.
Zanimljivo je da su se domaći gosti odmarali mahom u banjama (1,1 milion noćenja) i planinama (848.099 noćenja). Nasuprot tome, stranci su najviše posećivali veće gradove kao što su Beograd i Novi Sad. To ukazuje na nedovoljnu atraktivnost ostale turističke ponude Srbije, odnosno slabu uslugu i loše saobraćajnice, što odvraća potencijalnog stranog gosta da poseti i neka druga turistička mesta u Srbiji.
FLEKSIBILNIJE CENE
EKONOMISTI smatraju da pored poboljšanja privrednih prilika u zemlji i rasta kupovne moći stanovništva, turizam može da oživi samo ako i turistički poslenici pokažu više fleksibilnosti, posebno u pogledu cena. Jer, pristupačnijim cenama, bar na kratak rok mogu donekle amortizovati negativan trend u turističkom prometu. Na duže staze, neophodna su veća ulaganja i države, najpre u saobraćajnu infrastrukturu, kako bi se pospešio dolazak stranih gostiju.
