Izvor: B92, 04.Okt.2010, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd: novi život u metropoli
Kako preživeti prve dane u novom, velikom gradu? Kako se što brže adaptirati? Kako izbeći probleme i uživati u uzbuđenju koje donosi novo poglavlje u životu? Odgovore na ta pitanja potražili smo od uspešnih ljudi koji su i sami prošli kroz isto iskustvo, kao i od psihologa Vesne Brzev-Ćurčić
Izvor: Lepota & Zdravlje
Dušana je studentkinja prve godine Pravnog fakulteta. Brucoškinja. Do pre samo nekoliko dana živela je sa roditeljima u Bečeju, malom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mestu u Vojvodini, a sada pokušava da se probije kroz gužvu na beogradskim ulicama, da zapamti koja linija gradskog prevoza vozi do njene iznajmljene garsonjere a koja do faksa, da se snađe sa novim obavezama poput pranja veša i nabavke namirnica – jer je sve to do sada za nju obavljala mama... Pored svega toga, dok čeka da počnu prva predavanja, Dušana ima još jednu veliku muku, koja joj, zapravo, najteže pada – u Beogradu ona ne poznaje baš nikoga...
Svakoga dana ljudi stižu u Beograd da bi započeli novi život. Nekoga dovodi ljubav, nekoga perspektivan posao, a najbrojniji su studenti, puni optimizma, ali i pomalo zbunjeni. O njihovom prvom susretu sa prestonicom, Vesna Brzev-Ćurčić, psiholog i psihoanalitičar, kaže: „Beograd važi za gostoljubiv grad, međutim, prema mladima koji dolaze na studije često ne bude u potpunosti takav. Okruženi Beograđanima koji su zatvoreni u svoje male socijalne krugove u koje ne primaju ni druge Beograđane, a kamoli 'dođoše', studenti sigurno osećaju lako podozrenje, malo ljubopitljivosti, dozu nadmenosti koju nosi svaki grad koji pretenduje da bude velegrad, tešku pristupnost 'beogradskim' ekipama. Potrebno je vreme da se polako izbriše razlika koja je zapravo minimalna.” A koji "recept" mladi najčešće koriste da bi se uklopili u novu sredinu? Gospođa Brzev-Ćurčić tipično ponašanje opisuje ovako: "Mladi ljudi, tek pridošli u Beograd, silno se trude da govore iskvarenim beogradskim naglaskom; da izlaze na mesta na kojima se okupljaju oni koji sebe nazivaju Beograđanima; da oponašaju svoje vršnjake. To im, naravno, u nekom trenutku uspe, te postane nemoguće uočiti razliku između pridošlih i "starih" Beograđana.” A šta je zajedničko ljudima koji se odlučuju na tako velik korak kao što je preseljenje iz manjih mesta u velike gradove ili, pak, onima koji se iseljavaju u inostranstvo? "Vrlo su različiti”, kaže Vesna. "Od onih koji sa sobom ponesu ceo svoj život, do onih koji ostave sve i okrenu drugi list. Nema pravila šta je bolje, tj. najbolje je ono što može da pomogne da se mladi adaptiraju, integrišu, postanu deo nečeg novog, ne zaboravljajući svoje poreklo.”
Iskustva poznatih: Kako sam preživeo/la prve beogradske dane?
Probna godina
AŠOK MURTI, arhitekta i stilista, rođen u Šapcu: „Najteže mi je padala usamljenost i, ako to mogu tako da nazovem, potpuni nedostatak socijalnih koordinata. Mislio sam da se nikada neću uklopiti. Kad čovek živi u manjem gradu, nalazi se u specifičnoj situaciji, mora da izgradi svoj identitet i nađe svoje mesto u tom okruženju. To sam postigao u Šapcu, a u Beogradu sam morao da bukvalno krenem od početka, tj. od objašnjenja zašto se tako zovem, pa nadalje. Cela prva godina je za mene bila agonija. Nekoliko puta sam bio spreman da odustanem od fakulteta i da se vratim kući, ali moja majka je bila vrlo izričita: tražila je od mene da u Beogradu izdržim bar godinu dana, pa da tek onda odlučim šta ću dalje. Međutim, baš kad je godina isticala, sve je postalo drugačije, pa mi više nije padalo na pamet da se vraćam kući."
Čari velegrada
DRAGANA ĆOSIĆ, novinarka, rođena u Kruševcu: „Beograd se, u mom slučaju, podrazumevao kao prirodan sled stvari. Nije bilo žala za rodnim krajem, ali mi je nedostajala moja porodica, jer su oni - u mom slučaju - moj zavičaj. Bilo mi je lepo i zato što su se, konačno, svi moji prijatelji okupili na jednom mestu, jer svi smo bili u Beogradu. Bez studentskih domova i sa prilično dobrim džeparcem (bilo je to vreme Ante Markovića) - uživali smo u čarima velikog grada. Moj život u Beogradu može se podeliti u dve celine. Prva je studentski život, kada sam imala sve a roditelji su se sa distance starali o meni, i druga, kada sam počela da radim i ušla u svet odraslih. Našla sam se u ružnom, prljavom svetu bez emocija, u kojem je najbitnija pozicija, a ne ličnost."
Potpuno nov život
JELENA MARKOVIĆ, studentkinja prava i Miss Srbije 2009, rođena je u Prilepu a u Beograd je došla iz Požege: "Veoma su mi nedostajali roditelji, brat i sestra. Ništa drugo mi nije smetalo. Imala sam utisak da sam počela potpuno novi život, jer sam se našla u gradu koji je nudio toliko mogućnosti. Koliko god mi se beogradska užurbanost dopadala, nastojala sam (i uspevala) da nađem svoj mir i mesta na kojima mogu da se opustim. U Beogradu mi se najviše dopada to što imam privatnost. Kad živite u manjem mestu, uvek neko obraća pažnju na to s kime ste izašli, gde ste bili, kako ste se obukli" S druge strane, malo mi smeta što u Beogradu, u komunikaciji, nema one topline koja je tipična za manja mesta.”
Ritam glavnog grada
IVAN GOLUŠIN, voditelj i PR knjižare XDelfiX, rođen u Kikindi: "U Beograd sam došao posle završenih studija književnosti u Novom Sadu. Bio je novembar, hladan i siv, a Beograd je te 2000. godine izgledao tužno. Sećam se da mi je trebala večnost da sa kraja Konjarnika, gde sam tada živeo, autobusom doputujem do XBK televizijeX, na kojoj sam radio. Činilo mi se da pola dana provodim u rasklimatanim autobusima, koji su podsećali na užasne devedesete. Ne mogu reći da sam bio usamljen, ali mislio sam da ću se teško navići na ritam glavnog grada. Ali, nikada nisam poželeo da odustanem i da se vratim. Kako sam počeo da upoznajem Beograd i kako je on počeo da se menja nabolje, shvatio sam da ovaj grad ima nešto što te za njega veže, ali i obavezuje. Obavezuje na stalnu borbu, stalni rad i neposustajanje, i zato smo se dopali jedan drugom.”
Kulturološki šok
IGOR MAROJEVIĆ, pisac, rođen u Vrbasu: "Beograd sam poznavao pre nego što sam počeo da studiram, preko ljudi s kojima sam se sprijateljio zahvaljujući slušanju slične muzike i s kojima sam izlazio u XSKCX i na XAkademijuX. Zato sam imao relativno umeren i kratkotrajan kulturološki šok kad sam se iz provincije preselio u Beograd. Tome je verovatno doprineo i izbor Novog Beograda za stanovanje, jer, kako mu i ime govori, to je deo grada u kojem su ljudi najmanje opterećeni tuđim poreklom. Doduše, doživeo sam šok i kad sam video naselja poput Mirijeva, Sremčice ili Boleča. Najteže mi je bilo da podnesem ushićenu i praznu brucošku buku na fakultetu i ona predavanja koja su stvarala čudnu predstavu o književnosti." ZAPAMTITE
Savetuje: Vesna Brzev-Ćurčić Svako je nekada negde odnekud došao. Nema lepih i ružnih, manje vrednih i značajnijih gradova; postoje samo oni koje volimo ili ne volimo. Svaki grad u kome živimo u jednom trenutku postane naš. Živeti u drugom gradu ne znači zaboraviti svoje poreklo. Samo jedno mesto je mesto našeg rođenja; u svim drugim mestima živimo.
Tekst: Brankica Treskavica Foto: Mladen Sekulić
