Izvor: B92, 19.Feb.2010, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd: Tri kafanske zone
Skadarlija se zaobići ne može. Barem kada je reč o beogradskom licu za javnost. Ona je tu i ne da da slika o dražima Belog grada bude narušena.
Autor: Boro Soleša
Izvor: Danas
Nekada je posebno privlačna bila mala pivnica Aleksandar, koju je krasila pivara, koja se nalazi odmah iza zida tog restorana, koji ima i veliku letnju baštu. Privatizaciona lutanja valjda će stati, pa da pivnica ponovo koristi svoj idealan položaj. Slična je bila i pivnica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << „Marinković" na samom uglu Cetinjske i Skadarske ulice, okrenuta prema Bajlonijevoj pijaci. „Tri šešira", „Dva jelena", „Šešir moj" i čitav niz kafana duž Skadarske ulice ušli su već u legendu i literaturu.
Pisac Bora Stanković toliko je bio posvećen kafani da je u jednom periodu uspeo da nađe stalno zaposlenje kao kontrolor pića u beogradskim kafanama! Gazde kafana su imale obavezu da mu na račun kuće, uvek kada poželi, serviraju piće kako bi ga probao. To je Bora i činio krajnje revnosno, pa je u to vreme, kažu upućeni, služeno piće izuzetnog kvaliteta. Usput su se oko Bore okupljala njegova spistateljska i kafanska braća, pa je uvek bilo veselo, bučno, puno šale i pesme. Stanković je na radnom mestu ostajao do duboko u noć. U Skadarliji je godinama bio orijentir pesnik Augustin Tin Ujević, koji je došao iz svog rodnog Vrgorca u Dalmaciji i Zagreba... Mučili su ga austro-ugarski strahovi, pa je dolazio da se nadiše slobode u tadašnjoj Srbiji i da tu objavi neke od svojih najboljih zbirki poezije. Recimo, „Lelek sebra"...
Kako li je samo Tin znao praviti kafansku atmosferu. O tome se sada pišu knjige. Samo je on mogao skovati takvu formulaciju kao što je „Ja sam Srbin zato sto sam Hrvat". Svi su ga voleli, ali njegova prestrasna ljubav prema kafani često nije bila uzvraćena.
Ili Đura Jakšić, na čiji su se boemski način pozivali oni Požarevljani koji su posle jedne burne noći u Skadarliji otišli u Braničevo, sve sa njegovom bronzanom bistom u „krajsleru". Ta bista sada krasi Fajersiti (engleski prevod za Požarevac).
Zivot splavova i silikonske doline, koje posećuju oni željni provoda i svetla velegrada priča su za sebe. To spada u moderan način života današnjeg Beograda, koji privlači i njegove stanovnike, ali i goste. Novobeogradski splavovi podsećaju na one velike brodove sa Misisipija, iz vestern filmova, sa burnim životom svake vrste. Što se muzike tiče to je jedan turbo folk, kao vrsta opšteg otpora tipa šundom protiv šunda. Zanimljivo da je taj otpor prepoznat i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, pa i u Makedoniji i Sloveniji, naravno.
Šta još?
Bermudski trougao!? To je najtužnija priča beogradskog kafanskog života. Nečijom nebrigom i nizom neverovatno nemaštovitih poteza nestale su kafane „Šumatovac", „Pod lipom" i „Grmeč", koje su činile taj triangl i bile neka vrsta zaštitnog znaka. Sva kreativna, posebno umetnička i novinarska inteligencija nalazila se tu. U tom prostoru između zgrade „Politike", Radio Beograda i PGP-a pulsirao je život. Sada više ne. Ta vrelina svakodnevice ustuknula je pred hladnim, poslovnim i trapavim „investicijama". Između novca i duha grada pobedilo je materijalno. Kao da je odluke donosio neko ko ovaj grad i njegove stanovnike ne poznaje. Više nije trebala ta čuvena kafanska demokratija, koja je na tom prostoru tako cvetala. Pa i u vremenima teškim tu su nastajali najduhovitiji politički vicevi ili aforizmi, tu se pred zagrejanim gostima oprobavali glumci i pevači... Sve je to izbisano. Barem sa tog prostora.
Zato su mnogi likovi iz tih kafana prešli u susednu ulicu, u kafanu „Bosna". Radi se o klasičnoj, staroj kafani. Prostor je mali i nema naročitu ventilaciju, ali ima dušu, upravo ono što su izgubili „Šumatovac", „Pod lipom" i „Grmeč".
Na sreću nešto dalje su ostale dobre stare kafane. „Manjež", preko puta Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji se gotovo krije u poluilegali i neguje svoj dobri kafanski stil. Kao što to radi kafana „Lovac" ili „Mala Slavija". Tvrdim da bi i Bora Stanković i Tin Ujević negodovali zbog ugrožavanja prava kafanskog slobodarskog života te pozdravili i svesrdno potpomogli žilavi otpor ovih nabrojanih, preostalih demokratskih institucija velegradskog načina života.
