Izvor: B92, 03.Nov.2010, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd Evropska prestonica kulture?
Kandidatura Beograda će zvanično biti prosleđena sledećih dana komisiji u Briselu. Osim našeg glavnog grada i Temišvar, Kluž – Napoka i Jaši i jedan (zasad neimenovani) iz Irske takmičiće se za sve blagodeti koje donosi ovo prestižno zvanje
Izvor: Politika
Beograđani tvrde da je njihov grad najlepši, najzabavniji i najgostoljubiviji na svetu, i spremaju se da to i dokažu njegovom kandidaturom za titulu evropske prestonice kulture 2020. godine. „Beogradska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trka života”, kako su je već nazvali mediji, počela je odlukom Skupštine grada, krajem prošle godine, da podrži ovaj poduhvat, uz obrazloženje da „Beograd u savremenoj istoriji nije imao značajniji strateški projekat u oblasti kulture”.
Kandidatura, koju je podržalo i Ministarstvo kulture Srbije, biće zvanično predata narednih dana Evropskoj komisiji u Briselu. Pored Beograda takmiče se tri grada u Rumuniji (Temišvar, Kluž – Napoka i Jaši) i jedan (zasad neimenovani) iz Irske. Obe države su, inače, već imale priliku, a potonja i više puta, da osete sve blagodeti koje donosi ovo prestižno zvanje.
Recimo, Lil (Francuska, 2004) za petinu je povećao broj zaposlenih u sektoru kulture, Kork (Irska, 2005) proširio je svoj aerodrom, Liverpul (Velika Britanija, 2008) otvorio je 14.000 novih radnih mesta i jednu od najstarijih industrijskih zgrada pretvorio u moderan izložbeni objekat, a uz to zaradio i 800 miliona funti od turista, dok je Pečuj (Mađarska, 2010) dobio autoput do Budimpešte"
Svaki uloženi evro u evropsku prestonicu kulture vrati se, u proseku, desetostruko (podaci se odnose za period od 1985. do 2004) utvrdila je takozvana Palmerova studija, urađena po nalogu Evropske komisije – na primer, maleni, pitoreskni Briž (Belgija, 2002), koji je i inače sjajno zarađivao od turizma, te godine je inkasirao dodatnih 213 miliona evra – ali su mogućnosti društvenog i ekonomskog profita od titule, u stvari, znatno veće od iskorišćenih, pokazalo je istraživanje briselske konsultantske agencije KEA (2006).
Nisu, doduše, sve evropske prestonice kulture tako dobro finansijski prošle, naročito one u početku, dok još koncept nije bio dovoljno razrađen.
Prvi put je za evropsku prestonicu kulture (1985) proglašena Atina, glavni grad Grčke, u znak priznanja tadašnjoj grčkoj ministarki kulture (ranije filmskoj glumici) Melini Merkuri koja je, u razgovoru sa francuskim ministrom Žakom Langom, dok ga je pratila na atinski aerodrom, došla na ideju da svake godine po neki evropski grad ponese ovu titulu.
Od tada do danas 42 grada u Evropi su dobila šansu da u periodu od jedne godine budu središte najživljih kulturnih aktivnosti – od izložbi, pozorišnih predstava, filmskih i muzičkih festivala, izdavaštva, konferencija, okruglih stolova i raznih drugih manifestacija, pa do turističke promocije, i, što je još važnije, da razglase svoje dobro ime Evropom. U protekle dve i po decenije koncept je nekoliko puta dopunjavan i menjan, tako da je posle 2000. više gradova (umesto jednog), i to ne samo iz država Evropske unije, moglo da ponese naziv evropske prestonice kulture, a od 2013. godine je uvedena konkurencija među gradovima unutar odabrane zemlje.
Više događaja, više gostiju, više para
Da bi neki grad postao „evropska prestonice kulture”, ističe Savet Evropske unije (Savet ministara EU) koji svake godine dodeljuje ovu titulu, on se ne mora isticati lepotom arhitekture, bogatstvom svog umetničkog i istorijskog nasleđa ili nekim izuzetnim svojstvom koje ga izdvaja od drugih, već kvalitetom i raznovrsnošću predloženih kulturnih programa u godini za koju konkuriše. Ti programi bi trebalo da budu nadahnuće za žitelje odabranog grada, ali i za sve domaće i strane posetioce, jer je projekat i nastao sa ciljem da istakne bogatstvo različitosti evropskih kultura, da podstiče prijateljstvo, razmenu ideja i osećanje zajedništva u evropskoj porodici država.
„Evropska prestonica kulture” je, u pravim rukama, čarobna formula za oživljavanje kreativnosti, mašte i životnih sokova grada koji želi da postane lepši, zanimljiviji, dinamičniji, uspešniji i da stekne veći ugled u svetu, a na duži rok to je i podstrek razvoju samog grada i regiona kojem pripada (naravno, nije zanemarljiva ni kratkoročna dobit).
Simbolika broja 2020
A šta Beograd očekuje od kandidature? Kako se sprema da osvoji titulu?
– Ovaj projekat, integrisan u strategiju razvoja kulture grada za period od deset godina, doneće Beogradu veliku korist na kulturnom, socijalnom i ekonomskom planu. To je jedinstvena prilika da se naš grad obnovi i da se unapredi njegov imidž kako bi, u okviru evropskog kulturnog kruga, postao poznat i upečatljiv i na internacionalnoj skali – rekao je na predstavljanju projekta „Beograd 2020” Aleksandar Peković, predsednik Organizacionog odbora za kandidaturu Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020, inače zamenik sekretara za kulturu grada Beograda.
Prema njegovim rečima, kratkoročni ekonomski efekat projekta je zarada od „kulturnog turizma”, srednjoročni je pomoć u obnovi kulturnih zdanja i izgradnji novih, a dugoročni otvaranje radnih mesta, stvaranje povoljnog ambijenta za investicije i promocija novih vrednosti.
– Beograd je 2006. godine, u takmičenju koje je organizovao „Fajnenšel tajms”, proglašen za grad budućnosti južne Evrope, a ove godine mu je svetski vodič „Lounli planet” dodelio titulu evropske prestonice zabave" Kultura na najbolji način afirmiše društveni razvoj – ističe Peković, a budućim gostima svog grada poručuje u „Agendi 011”, prvoj promotivnoj publikaciji projekta „Beograd 2020”:
– Molimo vas, na svom GSP-u te 2020. godine unesite geografsku dužinu 20 stepeni i 20 minuta, mesto sletanja vašeg aviona na beogradskom aerodromu. U ponuđenoj opciji za naziv ove kote upišite „Beograd 2020 – grad čuda”. Biće ih mnogo te godine!
Među koricama iste knjige oglasio se, kako je red, i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas: „Ako govorimo o kandidaturi za evropsku prestonicu kulture 2020. godine... ključni zadatak koji Beograd sebi postavlja jeste otvaranje trajnog dijaloga sa kulturama sveta, integrisanje ljudi i promovisanje mirnog života solidarnosti i razumevanja. Najveće bogatstvo kulturnog nasleđa Beograda nije u spomenicima, već u činjenici da izvornu kulturu karakteriše multikulturalnost, a autentičnost Beograda – različitost i raznovrsnost.”
Prema mišljenju Marka Maršićevića, potpredsednika Organizacionog odbora, Beograd ima potencijal da bude najzanimljiviji grad u ovom delu Evrope. A da bi postao evropska prestonica kulture kvalifikuju ga četiri razloga.
– Prvi je istorijski. Kroz svoju dugu povest brusio je kosmopolitski duh. Važio je za najdinamičniju prestonicu između Beča i Atine na trusnom području Balkana. Uvek je svojim magnetizmom privlačio ljude iz regiona i pružao im otvorena vrata bez obzira na to odakle su dolazili – podseća naš sagovornik. – Drugi razlog je stvaranje kulturnog modela. Trenutno stanje u kulturi grada ne oslikava evropski kulturni model. Beograd raspolaže velikim, ali nefunkcionalnim kulturnim sistemom. Neophodno je promovisanje velikog projekta, na duži rok, koji bi stvorio uslove za modernizaciju postojećih ustanova kulture, stvaranje jednakih uslova za rad privatnih i javnih institucija, uspostavljanje tržišta kulture. Evropska prestonica kulture jeste takav projekat.
Treći razlog je što Beograđani većim delom veruju u evropski Beograd. Poslednji, ali ne manje važan razlog jeste odgovornost. Mi imamo odgovornost prema novim pokolenjima kojima Beograd ostaje – ukazuje Maršićević.
Trojno partnerstvo
„Beogradski kulturni model” počeće da se ostvaruje već od sledeće godine. Na ovoj strategiji dugoročnog razvoja kulture grada Beograda u narednoj deceniji, sa deset tematskih celina u koje su uključene sve umetničke discipline, tradicionalne i savremene, radi ekspertski tim sa dr Milenom Dragičević-Šešić, profesorkom Univerziteta umetnosti u Beogradu, na čelu, jednom od vodećih teoretičarki kulture i medija u Evropi. Geslo tima glasi da je prava prestonica kulture ona koja ima viziju, a ne samo kulturnu infrastrukturu, koja pravi iskorak u kulturnom razvoju i koja integriše kulturu u svoje biće.
Deo projekta „Beograd 2020” je i koncept „trojnog partnerstva”: u narednoj deceniji će se srpska prestonica povezivati, raznim programima i povodima, sa po jednim gradom u Srbiji, u regionu i u Evropi. U tri prethodna meseca ovakvu vrstu saradnje je učvrstila kroz „Pismo o namerama i podršku Beogradu u kandidaturi” sa Peruđom u Italiji, Banjalukom u Republici Srpskoj, Krfom u Grčkoj i Viljnusom u Litvaniji.
Na sajtu www.beograd2020.com mogu se pratiti sve najnovije informacije u vezi sa projektom i statusom Beograda u procesu kandidature.
Popravimo ulice "
„Grad u postupku kandidature za kulturnu prestonicu Evrope”, kako glasi aktuelna titula Beograda, po mišljenju mnogih (pre svega svojih žitelja) trebalo bi prvo da sredi „infrastrukturni haos” koji ovde vlada, pa tek onda da svoje planove podigne „na viši nivo”. Drugim rečima, da bolje organizuje gradski saobraćaj (da bi ljudi na vreme stizali u pozorišta ili na koncerte), da zakrpi kolovoze (da nam ne bi turisti lomili vozila i noge po uličnim rupama), da obnovi stare i otvori nove prostore za „kulturne sadržaje" u svim opštinama (da ne bi, recimo, Voždovčani morali da putuju preko reke, na Novi Beograd, da gledaju filmske predstave, dok njihov jedini bioskop, zatvoren već godinama, neslavno propada)"
A šta je sa zatvorenim Narodnim muzejom i Muzejom savremene umetnosti? Šta sa mnogobrojnim vrednim zbirkama koje zaboravljene čame po raznim podrumima u gradu jer za njih nije pronađen izložbeni prostor? Šta je sa eksponatima koji su smešteni u neodgovarajuće uslove zbog nedostatka para?
Gradski arhitekta Dejan Vasović, pomoćnik gradonačelnika Beograda i član Organizacionog odbora, jedan je od onih koji, ipak, sa velikim optimizmom gledaju na budućnost. On očekuje da će za 10 godina Beograd imati metro („koje god vrste, ali biće ga”), obilaznicu, nove mostove (dva na Adi, jedan između Zemuna i Borče i možda još jedan kod Vinče ili na špicu Ade Huje), gradsku železnicu"
Prema računici Evropske komisije, programska priprema nekog grada da postane „evropska prestonica kulture” košta od šest do 100 miliona evra, a ulaganja u infrastrukturu iznose od 10 do 220 miliona evra. Glavni finansijeri su lokalni akteri i strukturni fondovi EU, na šta se dodaje 400 miliona evra (ukupan iznos za period 2007–2013) iz Programa za kulturu EU, takozvana nagrada Meline Merkuri. Pomenuti fondovi su, međutim dostupni samo državama članicama EU i zemljama koje već pristupaju Uniji, a naša zemlja, podsetimo, još nije dobila ni status kandidata za člana EU.
Ali možda, u međuvremenu, Srbija ipak uđe u Evropsku uniju, pa 2020. godinu Beograd dočeka kao jedna od prestonica EU?
-----------------------------------------------------------------
Evropske prestonice kulture (1985–2010)
* 1985. Atina (Grčka)
* 1986. Firenca (Italija)
* 1987. Amsterdam (Holandija)
* 1988. Berlin (Zapadni – Nemačka)
* 1989. Pariz (Francuska)
* 1990. Glazgov (Velika Britanija)
* 1991. Dablin (Irska)
* 1992. Madrid (Španija)
* 1993. Antverpen (Belgija)
* 1994. Lisabon (Portugalija)
* 1995. Luksemburg (Luksemburg)
* 1996. Kopenhagen (Danska)
* 1997. Solun (Grčka)
* 1998. Stokholm (Švedska)
* 1999. Vajmar (Nemačka)
* 2000. Avinjon (Francuska); Bergen (Norveška); Bolonja (Italija); Brisel (Belgija); Helsinki (Finska); Krakov (Poljska); Rejkjavik (Island); Prag (Češka); Santijago de Kompostela (Španija)
* 2001. Porto (Portugalija); Roterdam (Holandija)
* 2002. Briž (Belgija); Salamanka (Španija)
* 2003. Grac (Austrija)
* 2004. Đenova (Italija); Lil (Francuska)
* 2005. Kork (Irska)
* 2006. Patras (Grčka)
* 2007. Sibiju (Rumunija); Luksemburg (Luksemburg)
* 2008. Liverpul (Velika Britanija); Stavanger (Norveška)
* 2009. Linc (Austrija); Viljnus (Litvanija)
* 2010. Istanbul (Turska); Esen (Nemačka); Pečuj (Mađarska)
Buduće evropske prestonice kulture:
* 2011. Turku (Finska); Talin (Estonija)
* 2012. Gimaraeš (Portugalija); Maribor (Slovenija)
* 2013. Marselj (Francuska); Košice (Slovačka)
* 2014. Umeo (Švedska); Riga (Letonija)
U nastavku su države unutar kojih će gradovi tek biti imenovani:
* 2015. Belgija, Češka
* 2016. Španija, Poljska
* 2017. Danska, Kipar
* 2018. Holandija, Malta
* 2019. Italija, Bugarska
* 2020. Srbija, Rumunija, Irska
* 2021. Grčka, Hrvatska, Švajcarska
* 2022. Velika Britanija, Makedonija, Turska
* 2023. Norveška, Litvanija, BiH
* 2024. Nemačka, Ukrajina, Albanija
* 2025. Austrija, Island, Crna Gora Aleksandra Mijalković
