Izvor: Politika, 26.Nov.2010, 01:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja divlje lepote
Crna Gora, prekrivena planinama i zelenim prostranstvima, bogata razuzdanim rekama, vodi vas do obala plavog Jadrana, da sa vama podeli čari Mediterana.
Ponosni Durmitor u svojim vrhovima skupio je najčistije planinske vode u Crnom jezeru, jezeru izuzetne lepote i neobičnog života. Predanje kaže da je njegov tvorac Sveti Sava, koji je prolazeći ovim krajevima nepravedno optužen da je nešto ukrao. Sava je zbog toga bio toliko ljut da tlo prekrsti štapom i naredi da voda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potopi selo. Meštani su bežali pred bujicom, na dve strane, pa su tako nastala i dva jezera, Malo i Veliko.
Mnoge je govornike njena lepota ostavila bez daha, pa možda zato u narodu ne postoji priča u vezi sa njenim postankom. Tara, suza Evrope, reka je koja je izrezbarila najdublji kanjon u Evropi, a drugi u svetu. Onaj ko se odvaži na druženje sa rekom, dugo će pamtiti rađanje jutra u kanjonu ili noć kada su jedina svetla uska pruga zvezdanog neba i rojevi svitaca.
Odsjaj u vodi Skadarskog jezera, već je nešto sasvim drugačije. Prepoznatljivo je po razuđenim obalama, živopisnim rtovima i ostrvima, koji ga čine jedinstvenim na prostoru Evrope. Prolazeći Skadarskim jezerom, naići ćete na brojna mala sela u dubokom zelenilu, uvale, pristane sa čunovima vrednih ribara. Kod ovih dobrih domaćina možete se osladiti krapom – vrstom ribe koja živi jedino u ovom jezeru.
Nadomak jezera iz bajke, na čijim ostrvima miran život provode monasi u manastirima, šumi Jadransko more. Ada Bojana, ostrvo na delti reke Bojane, nalazi se nedaleko od Ulcinja – najjužnijeg crnogorskog grada, koji čuva uspomene na tadašnje ključno uporište gusara ovog dela Mediterana. U njemu je tamnovao i Servantes, slavni pisac Don Kihota. Ipak, ništa nije tako romantično kao Boka, „Nevesta Jadrana“.
Pored prirodnih lepota koje su opevali brojni pesnici poput Alekse Šantića, Boka nudi i brojne kulturno-istorijske spomenike, muzejske arhive i najvažnije – ljude vedrog duha koji čine sve da sebe i svoje posetioce razonode. Tako su osmislili festival mimoze, Dan svetog Tripuna, zaštitnika grada Kotora (koji se proslavlja od 9 veka), Kotorski karneval, Bokešku noć, Dane kamelije, Letnji karneval, Fašinadu – čarobnog Perasta, u kome se 22.jula slavi pronalaženje slike Gospe na hridi i obeležava početak izgradnje ostrva Gospe od škrpjela. Svake godine, na ovaj dan, Peraštani svojim barkama dovlače kamenje i potapaju ga oko ostrva, kako bi se održalo.
Bogatsvo prirode i klimatskih zona, na tako malom prostoru, oblikovali su i raznovrsnu kuhinju. Za planinsku regiju karakteristična su jela sa mesom, jagnjetina, jaretina, pršut, njeguški sir, suhomesnati proizvodi, dok obala nudi užitak u plodovima iz plavih dubina. Čuvene su mušlje na buzari, kao i raznovrsne pašte od povrća. Autentična pića u Crnoj Gori su lozova rakija, vino, pivo i medovina – piće starih Slovena, koji su i svoje vrhovno božanstvo, Peruna, prikazivali sa rogom iz kog se preliva medovina.
Obiđite jedan đir po Kotoru, sedite kraj karampane (česme), možda ugledate nekog od kotorskih oriđinala, galiota ili škerca i sa njim proćakulate (porazgovarate o dešavanjima u gradu). Bez oriđinala, inače bogata, prošlost Kotora bila bi siromašna, jer ovi ljudi, dobra srca i plemenite duše, na svakojake izazove, odgovarali su na originalan i uvek duhovit način.
Crnogorci iz planinske regije, privrženi su tradicionalnim postavkama. U svojoj svakodnevici, rado praktikuju stare, decenijama čuvane i prenošene običaje. Ovde možemo videti primere tradicionalne arhitekture, čuti priču o Virdžini, ženi koja je samovoljno ili pod pritiskom porodice, zajednice ili pretnje krvnom osvetom odbacivala svoj ženski identitet i preuzimala mušku društvenu ulogu. Obično, meštani sela još čuvaju primerak svečane crnogorske nošnje, čijem vezu se možete diviti uz gusle, crnogorski tradicionalni instrument.
P. K.
objavljeno: 26.11.2010.
.jpg)
