Izvor: KMnovine.com, 01.Jun.2015, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
V.Dimitrijević: Borba se vodi protiv srca vere
Globalna Imperija ne sme dozvoliti da postoji deset posto ucrkvenjenih pravoslavnih Srba u svetosavskom jedinstvu. Treba ih razbiti na manje grupe.
U svakom narodu svega desetak posto ljudi je dubinski religiozno ( bez obzira koja je vera u pitanju). Oni bi da žive ozbiljnim duhovnim životom i da ispunjavaju sve što im vera nalaže. Ostali su “religiozno vođeni”, to jest ugledaju >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << se na ponašanje revnosnih sunarodnika. Zbog toga se borba za razaranje duhovnog identiteta jednog naroda vodi pre svega protiv tih desetak posto.
Globalna Imperija ne sme dozvoliti da postoji deset posto ucrkvenjenih pravoslavnih Srba u svetosavskom jedinstvu. Treba ih razbiti na manje grupe. Novi poredak sve je proračunao, jer su njegove preteče tako vekovima radile: preveravale naše pretke i odvajale od nacionalnog stabla. Posle komunizma, pokušaj razgradnje duhovne celovitosti našeg naroda izveden je putem sekti. Međutim, devedesetih godina XX veka ljudi su saznali šta su sekte i počeli da ih se klone. Zato je iz zapadnih centrala stiglo novo naređenje: udar na SPC. Ona je poslednja spona između Srba gde god da žive. Raskol je oproban metod: iz igre izbacuje ljude koji „preozbiljno“, „zilotski“ shvataju svoju veru. To su oni koje je ruski istoriosof, Lav Gumiljov, zvao „pasioniranima“, tvrdeći da su pokretači istorije.U SPC treba sprečiti nezavisni način mišljenja i delanja, odvojiti „pravoslavno“ od „nacionalnog“ i, na kraju krajeva, Srbe od Rusa. Za to su zainteresovani naročito Vašington i Vatikan. Pošto je, baš među Srbima, papa neomiljen gost, iz Crkve treba ukloniti one koji se protive njegovom dolasku u posetu SPC (pri čemu, da se razumemo, papa ima pravo da poseti SVOJE vernike u Srbiji; ali, između SPC i Vatikana stoji Jasenovac, a ne ružičnjak).
Sve su ovo videli politički tehnolozi u redovima NATO okupatora i njihovih srbijanskih simpatizera. Ali, to je trebalo da vide i episkopi naše Crkve. Jer, „episkop“ znači „onaj koji nadgleda“ – videlac, stražar, osmatrač. Da li su, posle „slučaja Artemije“ i razrešenja vladika Georgija i Filareta, progledali, čitalac će sam zaključiti.
Izvor: "Večernje novosti", 30.5.2015.
(Borba za veru)
Pripremile KM Novine
