Izvor: Vesti-online.com, 11.Avg.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ubijanje Boga

U zemlji gde su, kako reče Sveti Sava, paščad puštena, a kamenje svezano, i gde ništa nije sveto, e u takvoj zemlji (i crkvi) je sve moguće.

Milan Jovanović

Pa i da sveštenik, iliti pop kako bi se narodski reklo, ubije od batina svog štićenika e da bi ga naučio pameti i odvikao od droge. I odvikao ga je - za sva vremena.

Kada su onomad neke sumnjive nevladine organizacije i njihovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << medijski sateliti krenuli u hajku na Crnu Reku, gde su iz narkomana lopatom isterivali đavola, priznajem da su mi se živci izmešali: s jedne strane nikako mi se nije dopadala takva pedagogija, a s druge nisam mogao da ignorišem ispovesti roditelja koji su se u popa Peranovića kleli kao u Boga.

Njihov jedini, ali najbitniji stav je glasio: neka ih je tukao, jer ih je tako spasao iz pakla droge, a i nas spasao pakla u kome smo živeli sa decom narkomanima.

Međutim, kamen se zakotrljao, a s njim i medijska lavina u Crnoj Reci, ili bar batinaškim metodama je (činilo se) došao kraj. Pop Peranović dospeo je do suda, štićenici su se rasejali kud koji, mnogi su se sa puta spasa vratili na pakleni put droge, očevi i majke kleli su i Sinod i Artemija što su im, tako su oni mislili, osudili decu na smrt.

Možda je tada pop Peranović pomislio da je iznad božjih i zemaljskih zakona, jednom rečju - da je Bog. I da shodno svojoj misiji među grešnicima ima pravo da i ognjem i mačem, ako treba, iz jadnika ogrezlih u narkomaniju istera đavola.

Sve uz blagoslov očajnih roditelja, kojima državna medicina, kao i obično, nije ponudila ništa. Zato je nesrećnom Zarupcu, koji je u crno zavio i sebe i porodicu, prosto bilo suđeno da skonča pod drvenom palicom: nesposobni i nezainteresovani lekari poslali su ga u ruke psihopati da u njemu ubije Boga.

Sumanuti bajker u mantiji, samozvani Mesija, vršeći svoju "uzvišenu" dužnost, ubio je čoveka. Kako će to sud da kvalifikuje, da li kao podmuklo ili ubistvo iz nehata, više i nije bitno. Koliko će Peranović da robija, ni to više nije toliko važno.

Suština je da je srpska crkva, već nagrižena nevešto zataškanim aferama i kompromitovana voznim parkom vrednim stotine hiljada evra, htela to ili ne postala saučesnik u strašnom zločinu.

Ponašajući se kao oni koji šetaju krvoločne kerove, a prestravljenom narodu lakonski poručuju "ne bojte se, neće on...", dozvolili su da labilni Mesija svoju "uzvišenu misiju" krvavo okonča. I da se, dve nedelje pre zločina, okiti ordenom SPC za neke, samo njima znane zasluge.

U koritu srpske crkve mnogo je prljave vode, boje li se njihova preosveštenstva na čelu sa njegovom svetosti da bi sa tom vodom izbacili i dete? Kakva je to demonstracija crkvene sile nad državom i zbog čega će grčki sveštenik, koji je kod Niša kolima ubio dvoje ljudi, na ličnu patrijarhovu molbu do suđenja biti na slobodi u obližnjem manastiru?

Pobogu, pa zar svešteno lice među kurve, lopove i ubice? A, to što je dotično lice divljalo kolima, to, naravno, nema veze. Crkva, valjda, priznaje samo sud svoje partije, kao nekad Onaj iz Kuće cveća.

Pop Peranović je, logično, sebe smatrao nedodirljivim. Ohrabrivalo ga je to što su mnogo krupnije crkvene zverke prošle nekažnjeno, što zbog zastarelosti svojih nepočinstava, što zbog iznenadne amnezije žrtava i svedoka.

Ne brani se tako vera, braćo po Hristu... Pogotovo sada, u ovo crno vreme za Srbe, koji su kad im je bilo najteže spas tražili baš od crkve. I tako su opstajali.

Izbacite lopatu i batinu iz svog pedagoškog arsenala, probajte sa molitvama. Ako ih niste, u međuvremenu, zaboravili. 'Oće to od lagodnog života.

Nastavak na Vesti-online.com...