Izvor: Politika, 11.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri koraka Dragane Rodić
Život je borba u kome se pobeđuje optimizmom, kaže Dragana Rodić, dobitnik najvišeg gradskog priznanja – nagrade „11. januar“
Niš – Život čoveku najčešće iskomplikuju sitnica i slučaj. Tako je bilo i sa tridesetogodišnjom Draganom Rodić iz Niša koja je pre desetak godina teško povređena u saobraćajnoj nezgodi.
– Bio je to trenutak, kratko kaže Dragana započinjući priču o svojoj borbi, o suprotstavljanju sudbini sa kojom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se suočila, o potrazi za lekom.
Dragana je juče u Svetosavskom domu, u svom rodnom gradu, primila najviše gradsko priznanje. U obrazloženju se navodi da je ona primer „istinske snage ljudskog duha". Dragana je prva osoba sa prostora bivše Jugoslavije koja se podvrgla transplantaciji matičnih ćelija u povređeni deo kičmene moždine, donoseći u Niš iz drugih svetskih zdravstvenih centara informacije o regenerativnoj medicini.
– To je tada bio bauk, sada je to realnost. Ležala sam povređena na Banjici u vreme bombardovanja 1999. godine. Na Banjici, zajedno sa tamošnjim lekarima, počinje moja potraga za lekom. Nisam se mirila sa onim što me je snašlo, priseća se ona najtežih trenutaka.
– Nije bilo ni skloništa, a moja majka, koja je bila pored mene, bukvalno je ispadala iz kreveta od detonacija, dodaje Dragana.
Put je Draganu vodio u Peking na operaciju.I onda kada su joj javili da će na red doći tek za nekoliko godina, nije se predala. Pomogli su prijatelji, naši fudbaleri koji su se u tom trenutku zatekli u pečalbi u Kini.
– Posle Pekinga, provela sam neko vreme na rehabilitaciji u Niškoj banji. Bi-Bi-Si je objavio priču o meni, a zatim su se telefoni usijali. Dolazili su mnogi da me vide, najviše zbog sebe i svojih problema. Tako je nastalo i udruženje – Fondacija „Dragana Rodić" i info-centar, kaže ona za „Politiku".
Dragana je nesebično pomagala licima sa posebnim potrebama u Nišu, a to i sada čini. Svakojako, ličnim donacijama, inicijativama koje će olakšati život invalidima u gradu, uz pomoć prijatelja iz celog sveta, one koje je upoznala na svom putu ozdravljenja. U stalnom su kontaktu. Sajt fondacije, koji ima oko 4.000 članova, za osam meseci posetilo je oko 30.000 osoba.
– Nisam još uvek zadovoljna. Invalidska kolica su mi u početku bila teret, sada nisu. Ali moja tri koraka bila bi ravna svetskom tronu u atletici. Ne odustajem, sa smeškom kaže Dragana koja je završila Ekonomski fakultet i zaposlila se na Univerzitetu u Nišu gde radi kao stručni saradnik za razvoj studentskih karijera.
Čoveka, podseća, najviše sekiraju stvari koje se nikad ne dogode.
– Na život moramo gledati sa više optimizma. Meni je optimizam pomogao. Poželjno je da budemo okruženi ljudima sa pozitivnom energijom, a one sa negativnom da nastojimo da promenimo, ukazuje Dragana i otkriva da su joj u njenoj borbi nesebično pomagali porodica, momak koji je bio uz nju, prijatelji.
Dragana je napisala knjigu koja će se uskoro pojaviti u knjižarama. Naziv knjige je „Splet okolnosti", ali nije autobiografskog karaktera. Napisaće i takvu, otkriva.
– Mislila sam nekada da će život proteći ispod mog prozora, bez mene. Ali, moja poruka je: nema predaje, govori Dragana koja pleni svojom vedrinom i energijom.
Ona napominje da čovek radi i da to ne čini zbog nagrade. Jednostavno – radi. Takva je.Ne krije da je vest o nagradi grada Niša za nju bilo prijatno iznenađenje. Priznanje je još više hrabri i učvršćuje u uverenju da treba, uprkos pređenom putu i očiglednom napretku, tragati za još boljim rezultatom. Zbog tri koraka koji bi joj ponovo promenili život.
D. Janković
[objavljeno: 12/01/2009]
