Izvor: Blic, 29.Jan.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveti Sava zemlju okovava
Gledao sam: čovek iz šmrka poliva ledenu ploču klizališta na otvorenom, i istog trena nastaje novi led, glatka kora koju on prostire… Prekjuče ujutru je u Negotinu bilo minus 17. „Sveti Sava zemlju zakovava“, govorila je moja baka.
Na Svetog Savu od Velikog Gradišta „dunavskom magistralom" preko Golupca, Donjeg Milanovca i Kladova do Negotina, sreli smo 58 vozila, i nismo videli crnilo asfalta ni veličine dlana, svuda je bio sneg. Na ovog Svetog Savu nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radile škole, ni putari. Još 1930. godine autobusima koji su tada imali nazive, „Car Nikola" i „Jugoslavija", uspostavljena je redovna linija između Donjeg Milanovca, Negotina i Kladova. Prohodnost puteva i tada je zavisila od volje prirode kao i danas.
Dan posle, na minus 17 na negotinskoj pijaci, prodavac sveća i žena koja je nudila jaja pričali su o grejanju obora za svinje furunom, a na kartonskim kutijama jedna je starica obučena u šest džempera ređala jabuke. Nikog više nije bilo. Kupio sam jaje i iza prvog ugla razbio ga o led. Sad znam i ovo: na minus 17 belance je mlečnobelo staklo.
Milan Damjanović, osmatrač na gradskoj meteorološkoj stanici, objasnio mi je: Negotinska krajina odvojena je od centralne i zapadne Srbije planinama, pa se hladan vazduh kojem na istoku, od Sibira, praktično ništa ne stoji na putu, ovde zadržava, i nema tog vetra koji će ga podići i prebaciti preko planinskih venaca. Krajina je zimi lenjo jezero ledenog vazduha. Ali nije ovih sedamnaest ispod nule neki događaj u Krajini, na Božić ’92. godine bilo je minus 27!
Na tom mrazu, video sam i osetio na Pešteru, voda za umivanje se otapa na šporetu, a koža vrlo bolno lepi za kvaku ulaznih vrata.
U Negotinu ovih noći toplane greju bez prestanka. Ni električne peći se po kućama ne isključuju. Na centralnom gradskom trgu je spomenik znamenitom Đorđu Stanojeviću, fizičaru, astronomu i prvom graditelju elektrana u Srbiji, istom onom čija bista je ispred zgrade EDB u Beogradu. Zahvaljujući njemu, Srbija je uvela struju. Šta li bi rekao na pretnje EPS njegovim sugrađanima i ostalima u Srbiji, i manjak struje ovih dana?
Dunav teče kroz turbine „Đerdapa". Istina, led je po rukavcima okovao čamce i trsku, i sve je to jedna zimska fantazija, igra kristala kojoj čovek ne može da se ne divi. Tekijski alasi, koji se na reku izvoze i na Svetog Nikolu, sedeli u svojim kućama i krpili mreže, a Dunavom su prekjuče prošle samo dve barže. A u Negotinu, preksinoć, na otvorenom klizalištu ispred crkve, tociljala se mladež. Pred ponoć, ostao je izrovan led, da se ujutru pojavi onaj čovek sa šmrkom" i ja, da ga gledam, premeštajući se s noge na nogu.
