Izvor: Politika, 15.Jul.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveti Sava to nije rekao
Nemoguće je da pravoslavni monah i visoki crkveni dostojanstvenik, za koga je jedino Bog „tvorac neba i zemlje“ i „gospodar naših života“, u sudbini vidi pokretača istorije. Uz to, u spornoj izjavi nema ni traga od smernosti i skromnosti srednjovekovnih duhovnika, već prevladavaju drugačiji tonovi, oholi i nadmeni. Stručnjacima je, dakle, bilo jasno da je citat svakako apokrifan, što će reći lažan, podmetnut
U nedavnom razgovoru, koji smo mogli da pročitamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na stranicama subotnjeg „Kulturnog dodatka“, književnik Vladimir Pištalo je iznova „oživeo“ jednu davnašnju zabludu. On je Svetom Savi pripisao krilaticu da je prostor Balkana „istok zapada i zapad istoka“, reči koje prvi srpski arhiepiskop nikada nije izgovorio. To je samo jedan od dokaza da zablude, za koje je domišljato primećeno da su „tužne legende“, veoma dugo žive, nanose štetu istorijskoj istini i nije ih lako iskoreniti.
O čemu je, zapravo, reč? Devedesetih godina XXveka u više prilika se čak i na naučnim skupovima moglo čuti kako ljudi sa najvišim kvalifikacijama citiraju odlomak pisma koje je Sava Nemanjić uputio episkopu Irineju, a u kojem je najmlađi Nemanjin sin navodno tvrdio da je „Istok mislio da smo mi Zapad, a Zapad da smo Istok... A mi smo Srbi sudbinom predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku, i da priznajemo iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga“. Da ne navodimo koliko je ovaj citat, nabijen nacionalnim ponosom i nadmenom samouverenošću, bio navođen i zloupotrebljavan u službi dnevne politike.
Pomenutog episkopa Irineja uzalud ćemo tražiti u istorijskim izvorima koji su savremeni Svetom Savi, što odmah pobuđuje sumnju u autentičnost izrečene poruke. Uostalom, i sam sadržaj poruke izaziva priličnu naučnu podozrivost. Stručnjaci za hrišćansko bogoslovlje su naglasili da je „u Savinoj teologiji isključeno svako predodređenje sudbinom, što takođe govori o proizvoljnosti autora teksta“. Drugim rečima, nemoguće je da pravoslavni monah i visoki crkveni dostojanstvenik, za koga je jedino Bog „tvorac neba i zemlje“ i „gospodar naših života“, u sudbini vidi pokretača istorije. Uz to, u spornoj izjavi nema ni traga od smernosti i skromnosti srednjovekovnih duhovnika, već prevladavaju drugačiji tonovi, oholi i nadmeni. Stručnjacima je, dakle, bilo jasno da je citat svakako apokrifan, što će reći lažan, podmetnut, u najmanju ruku sumnjiv.
Posle male istrage ušlo se u trag ovoj neobičnoj i pompeznoj krilatici, a ishod je izložio akademik Sima Ćirković u saopštenju na naučnom skupu „Sveti Sava u srpskoj istoriji i tradiciji“, održanom u proleće 1995. povodom četiri stotine godina od spaljivanja moštiju prvog srpskog arhiepiskopa. Uz dragocenu pomoć profesorke Radmile Marinković, akademik Ćirković je pomenuti tekst našao u knjizi Milana D. Miletića „Brojanice Svetog Save“ koja je objavljena u Krnjevu 1980. godine. Reč je o zbirci pripovedaka za koje autor kaže da su „zasnovane na istorijskim materijalima koji potiču iz njegovog (Savinog) i nešto kasnijeg vremena i svaka priča obrađuje događaje koji su u tim spisima zabeleženi ili pak slobodno opisuje one crte Svetog Save koje su nesumnjivo postojale“. Sporni citat nalazi se u priči pod naslovom „Sâd“. Ista priča – sa istim citatom, naravno! – ponovljena je i u drugom izdanju ove knjige koje se pod unekoliko izmenjenim naslovom „Brojanice Svetog Save – Povest o ljubavi“ pojavilo u Novom Sadu 1997. godine.
Moglo bi se raspravljati najpre o pobudama koje su dovele do toga da ova krilatica bude izmišljena, s jedne, i da bude nekritički preuzimana od strane istraživača koji bi trebalo da znaju šta je prava naučna istina, s druge strane. Ne možemo a da ne primetimo da u spornom citatu koji je pogrešno pripisivan Svetom Savi naslućujemo odjeke „nesvrstanosti“ iz vremena hladnog rata. Tada je pored dva oštro sučeljena saveza, država Severnoatlantskog pakta i država Varšavskog ugovora, utemeljen i treći, po broju zemalja koje su u njega ušle najmnogobrojniji, ali po stvarnom uticaju na svetska zbivanja ipak najslabašniji od tri bloka.
Radivoj Radić
objavljeno: 16.07.2011.
