Izvor: Politika, 13.Mar.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo gori, počnite sa gašenjem
Stiče se utisak da ni našeg gradonačelnika Dragana Đilasa ne interesuje kultura, kaže glumac Goran Jevtić
Glumac Goran Jevtić tumačiće lik Salvadora Dalija u predstavi „Histerija ili fragmenti analize opsesivne neuroze” Terija Džonsona čija premijera se, u režiji Ivana Vukovića, očekuje u aprilu na sceni „Studio” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Tako će lepezi zanimljivih scenskih junaka, od Isaka Njutna, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Svetog Save, Branislava Nušića, Aleksandra Obrenovića, do Adolfa Hitlera i mnogih drugih, Jevtić dodati lik – Salvadora Dalija. Komad „Histerija ili fragmenti analize opsesivne neuroze” bavi se poslednjim danima Frojdovog života kojeg u predstavi tumači Mladen Andrejević.
– Dali je veliki umetnik. Moram da priznam da mi je žao što ne živim u vremenu kada su umetnici imali veliku važnost. Kada su njihove reči mogle mnogo toga da promene. Stvari se danas nekako slabo pokreću. Nema ničeg tako jakog i pompeznog – kaže Jevtić.
Istražujući životnu filozofiju Salvadora Dalija, naš sagovornik usvojio je i neka njegova načela, kao recimo: „Slikaru slikaj”.
– Celog života želeo sam da se bavim glumom. Da ona ne bude samo posao na koji odlazim, već da bude i moja filozofija, način življenja i mišljenja. Dali je, pored toga, čovek koji ne pripada mnogo stvarnosti. To je, čini mi se, nešto što imam i ja u sebi. Nikada nisam mnogo pripadao stvarnosti. Prvi put kada sam napravio pauzu od godinu dana u pozorištu, sreo sam se sa stvarnošću i shvatio koliko je grozna i koliko joj ne pripadam. Imam pravo da u toj stvarnosti ne učestvujem više nego što mi prija. Imam svoju stvarnost, istinu, načela po kojima se vodim.
I pored toga što bi se moglo reći da je Goran Jevtić tek ušao u zrelo glumačko doba, iza sebe ima čak 39 ostvarenih pozorišnih predstava. Zanimljivo je i njegovo viđenje aktuelnog pozorišnog, umetničkog trenutka:
– Umetnost više nema snagu. Iscrpila se, izgubila. Postoji mnogo ljudi iz prošlih vremena koji se još uvek grčevito bore za svoje pozicije, upuštaju se u teme koje ne razumeju, jednostavno njihova filozofija življenja više nije ono što nas je Šekspir u „Hamletu” učio da bi pozorište trebalo da bude „letopis ovog vremena”. Ljudi, umetnici, istrošili su se na pogrešnim stranama. Godinama se izlazilo na ulice zbog nečijeg dolaska na vlast. Umetnici ne bi smeli previše da se bave stvarima koje ih se ne tiču. Moraju da zadrže snagu! Mislim da ljudi koji se trenutno bave kulturom loše rade svoj posao. Svi se bave globalnom društvenom politikom. Ali se, zato, niko ne bavi rapidnim propadanjem Muzeja savremene umetnosti, Narodnog muzeja, problemima koje ima Ivan Tasovac u Beogradskoj filharmoniji – kaže Goran Jevtić.
Iako stalni član pozorišta „Boško Buha”, beogradska publika ga iz večeri u veče gleda na različitim scenama beogradskih pozorišta. O aktuelnom repertoaru, Jevtić kaže:
– Imamo scenu koja je benigna, koja se nikoga ne tiče. Moramo da pravimo dobre, važne i velike predstave koje nas se tiču. Koje govore o vremenu u kojem živimo, koje moraju da pokrenu lavinu pitanja. Jugoslovensko dramsko pozorište na sceni „Stupica” imalo je zanimljivih predstava, ali zato na Velikoj sceni „Ljuba Tadić” nije imalo značajnih ostvarenja. Atelje 212 u ovom trenutku još uvek nije izbacio veliku, važnu, kvalitetnu predstavu. Bitef teatar je potpuno upropašćen već godinama. Nedopustivo je da dotirana beogradska pozorišta jure komercijalne uspehe. Dužnost beogradskih pozorišta jeste da publici pruže ozbiljan umetnički kvalitet, a ne da po svaku cenu na blagajnama dokazuju da imaju dobar repertoar. Blagajna ne dokazuje ništa. Umetnost i njena refleksija na stvarnost i publiku može da dokaže značaj onoga što postavljamo, a to koliko je karata prodato po onim ili ovim cenama ne mora nužno da bude nikakav pokazatelj našeg kvaliteta.
Nemojte više, dodaje Goran Jevtić, da mi govorite o 5. oktobru i proneverenim revolucijama. Ceo moj život je proneverena revolucija. Da li je moguće da niko nema petlju, ni snagu da kaže: čekajte, pa nije sve loše proisteklo od Miloševića. To je bilo pre deset godina. Ni u 2000-im nije urađeno ništa vredno na polju kulture. Izvolite: prozovite demokrate, liberale, kvazisrpske demokrate. Prozovite ih imenom i prezimenom. Oni sede u vladi, u skupštini, kažite ko su ti ljudi. Bavite se njima.
Grafit „Filozofija palanke” koji je, slučajno ili ne, osvanuo na fasadi Ateljea 212 u trenutku premijernog izvođenja mjuzikla „Kosa” podstakao je Gorana Jevtića na gorko razmišljanje.
– Mislim da se to odnosilo na globalnu kulturnu sliku ovoga grada i zemlje. Ovde su ljudi toliko uplašeni, ne bune se. I ne govore!
Nužno je izaći izvan institucija, jer je u njima počeo da vlada princip jednog gazde koji odlučuje o svemu. Mi smo se zvali i socijalistička zemlja, pa su naše socijalističke vođe živele u vilama na Dedinju. Fidel Kastro će za sebe da kaže da je komunista, a živi kao neprikosnoveni kralj ovoga sveta. Demokratija kojom se zove Amerika će da guši sve što je pobuna i reč protiv nje, ako treba i ratovima, a u isto vreme će otvarati sudove. Stiče se utisak da ni našeg gradonačelnika Dragana Đilasa ne interesuje kultura. Jedne naziva ovim ili onim imenima, druge raseljava kako on hoće. Moram da priznam da mi je bilo tužno da vidim predsednika Tadića na snimanju serije „Selo gori, a baba se češlja”, s obzirom na to da ga nikada nisam video u pozorištu na nekoj predstavi.
Zašto tolika i takva ogorčenost, pitali smo Gorana Jevtića koji je bio poznat po vedrom, zdravom osmehu:
– Ukinuli su mi prostor delovanja slobode. Intervjue ne koristim za svoju afirmaciju, već da saopštim ono što misle moji prijatelji, kolege, i mnogi građani ove zemlje, a nemaju priliku da to iskažu. Imam dovoljno godina da verujem u sebe, i dovoljno dostojanstva da podignem glas kad me nešto boli. Krajnje je vreme da kad selo gori neko to počne, konačno, da gasi.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 14/03/2010]
