Izvor: Kurir, 16.Sep.2010, 07:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVETINJA U BLATU
Monahinje biju bitku za opstanak manastira Klisura kod Arilja, kojem su ispucali temelji i zidovi, a krov prokišnjava
ARILJE - Osuđeni na propast!
U manastiru Klisura, zadužbini svetog Save iz 13. veka, igumanija mati Evgenija i četiri monahinje biju tešku bitku za opstanak.
Zidovi svetinje, koja se nalazi između Arilja i Ivanjice, ispucali su, u naosu, posebno na zapadnoj strani, pukotine >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sežu sve do kupole, a neke su široke da se kroz njih može provući dlan ruke. Slično je i na južnoj, zapadnoj, severnoj strani...
- Krov manastirske crkve prokišnjava, zidovi su vlažni, unutrašnji zidovi propadaju. Temelji su popucali, vlaga se širi i preti da vremenom potpuno uništi manastir - opisuje teško stanje u kome je svetinja igumanija Evgenija.
Pet monahinja, a Klisura je od 1961. godine ženski manastir, nastavlja igumanija, opstaju Božjom voljom i svojim radom i trudom.
- Struje više nemamo nego što imamo. Dovoljno je da zagrmi pa da ostanemo bez električne energije, a onda čekamo dan, dva, ponekad i više. Bandere su popadale, mreža je vrlo loša. Zimi nemamo grejanje, osim kada se jave ljudi dobre volje, pomognu dobrovoljnim prilozima, pa dobijemo nešto uglja. Propao je i prilazni put, pa i ne čudi što se mnogi ne usude da dođu do manastira - kaže mati Evgenija.
Klisuru je, po predanju, pre skoro 800 godina podigao sveti Sava. Kasnije, 1688. i 1690, svetinju su spalili Turci pa je zapustela, a obnovljena je 1798. godine. Ponovo su manastir 1915. uništili Austrijanci, a za vreme Drugog svetskog rata palili su ga Bugari. Sada propada za vreme Srba!
- Zub vremena uzima danak i manastir propada. Oni koji bi najviše trebalo da brinu o njemu okrenuli su leđa, pa manastir, uz Božju pomoć sa svojom duhovnom decom i uz pomoć ljudi dobrog srca pokušava da opstane. Manastir koji je kroz vekove branio svoj narod i zemlju od okupatora danas je osuđen na propast - jetko kaže igumanija.
Zoran Šaponjić
Nemamo snage
- Ženske duše u manastiru nemaju snage da se izbore s propadanjem svetinje, a sredstava nedostaje. Manastir treba prepokriti, obezbediti bolje snabdevanje strujom, sanirati vlagu, pukotine... Elektrodistribucija ne može da obezbedi sigurniji dovod struje, popravi bandere. Ne znamo kako ćemo se ove zime grejati - kaže mati Evgenija.
Porta u bari
Propao je i prilazni drveni mostić koji od konaka vodi do manastirske crkve. Posle obilnih kiša porta je, naročito deo uz severnu stranu crkve, pretvorena u baru... Pukotine koje sežu do kupole vide se i sa spoljne strane. Zid na kome su freska arhangela Gavrila s jedne strane i svetog Ilije sa druge ispucao je.
