Izvor: Kurir, 27.Jan.2011, 09:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SA IKONOM NA VRHOVE
Prijepoljci Dragan Petrić i Ilija Andrejić u pohode na najviše vrhove svih kontinenata ne kreću bez zastave Hilandara i lika svetog Save
PRIJEPOLJE - Svetosavlje na vrhu Himalaja!
Za tridesetak godina, koliko sanjaju i osvajaju svetske vrhove, dvojica kumova iz Prijepolja, Ilija Andrejić (43) i Dragan Petrić (49) popeli su se na 150 vrhova viših od 3.000 metara. Sa ikonom svetog Save >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u rukama 20. maja 2007. bili su na krovu sveta, na Mont Everestu, pre toga i na Monblanu (2001), Elbrusu (2004), dva puta na Akonkagvi...
Ove zime, kumovi uveliko spremaju pohod na Denali, najviši vrh Severne Amerike, a zatim su u planu pohodi i na Kilimandžaro u Africi, Karstens u Okeaniji i Vilson na dalekom Antarktiku. Za poduhvat osvajanja vrhova svih sedam kontinenata dvojica vrhunskih aplinista iz Prijepolja kažu da je vrhunac njihove karijere, a od „visokogoraca" iz Srbije to je do sada uspelo jedino Novopazarcu Basaru Čarovcu.
- Duboko verujemo da ćemo u tom naumu uspeti! Sem toga, u planu je da u Prijepolju bude otvorena zvanična stanica Gorske službe spasavanja - kažu dvojica kumova.
Na epskim putovanjima po svetu Petrić i Andrejić, koji su pored ostalog i odlični speleolozi, ne odvajaju se od zastave koju su dobili od bratstva manastira Hilandar. Igrom slučaja, i prvi vrh koju su osvojili u inostranstvu, posle pohoda na vrhove bivše SFRJ, bio je upravo Atos na Svetoj Gori. Sa zastavom iz Hilandara kumovi su stigli na 32 vrha na Alpima, Andima i Himalajima.
- Naše kolege alpinisti s raznih strana sveta nose sa sobom, kada se penju na vrhove, neke svoje nacionalne vrednosti, nešto po čemu se njihova nacija prepoznaje u svetu. Kad smo razmatrali koja je to naša velika, najveća nacionalna vrednost, šta je to čime se mi kao Srbi ponosimo, po čemu se raspoznajemo, saglasili smo se da je to lik svetog Save. Zbog toga smo njegovu ikonu nosili na Himalaje. Na svim vrhovima koje osvojimo prvo razvijemo zastavu koju smo dobili od bratstva Hilandara. Kad jednog dana odemo u penziju, kad se malo smirimo, tu zastavu ćemo ili vratiti na Hilandar, ili ćemo je pokloniti nekom muzeju, možda muzeju Mileševske eparhije, neka tamo svedoči o našim pohodima - kaže Petrić.
Pet minuta sreće
- Na vrhu ostajemo tek pet, deset ili petnaest minuta, i to je tren ispunjenosti, sreće, trenutak kad shvatimo da je cilj ispunjen. Putovanja pamtimo i po tome, ali sastavni deo sreće i ispunjenosti jeste i sam uspon na vrh, pripreme za uspon, spust s vrha... Važan momenat svih naših putovanja jeste i povratak u Srbiju, u Prijepolje, trenutak kad se sretnemo s porodicom, prijateljima, drugarima, kada deo te sreće podelimo s njima - kaže Petrić.
