Izvor: Politika, 23.Avg.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najskuplji pašnjak u Beogradu
Niko se ne seća pašnjaka u Skerlićevoj 20 na Vračaru koji je poslednjih godina preimenovan u gradsko građevinsko zemljište, a gde je više investitora podiglo četvorospratnicu, među kojima je i nekadašnji ministar Dragan Šutanovac
Deo placa u Skerlićevoj 20 na Vračaru na kojem je pre tri godine munjevitom brzinom nikla luksuzna višespratnica, u katastarskim knjigama nepokretnosti grada Beograda svojevremeno se, do pre nekoliko godina, vodio kao „pašnjak prve klase”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Da li su i kada tačno to dragoceno parče zemlje nadomak Hrama Svetog Save uopšte prekrivali zeleni pašnjaci, ni najstariji žitelji ovog kraja ne mogu da se prisete. A opština Vračar i gradske službe upitane da objasne zašto je taj vračarski potes bio zaveden kao pašnjak i čiji je on bio nisu umele da odgovore. Od jednog do drugog stigli smo do Republičkog geodetskog zavoda gde je potvrđeno da se ta parcela nekada cela vodila kao pašnjak, a danas je gradsko građevinsko zemljište, s tim što se 54 kvadrata koji nisu pod objektom i dalje vode kao pašnjak.
Jedino je sigurno da se sada na tom mestu u srcu Vračara uzdiže moderna četvorospratnica obložena mermerom. Podigla ju je grupa investitora među kojima je i nekadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac. Protiv njega se pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu i dalje vodi krivični postupak zbog neprijavljivanja da je sa suprugom Marijom stekao vlasništvo na 1/10 idealnog dela stana 3 od 63 kvadrata u stambeno-poslovnom objektu u Skerlićevoj 20.
Stari Vračarci uvereni su da ovaj prestonički kraj, baš zbog takvih došljaka, sve više gubi autentični izgled pa mu, kako kažu, sve više bledi „stari šmek” kakav je imao pre rata. Među njima ima i onih zagriženijih koji smatraju da bi veći deo Vračara trebalo proglasiti zaštićenom ambijentalnom celinom. Time bi se, dodaju, sprečilo nasumično podizanje stambenih objekata sa stanovima čija je cena i do 3.000 evra po kvadratu. Posebno višespratnica koje odreda podsećaju jedna na drugu, jer su uglavnom okovane u mermer i staro gvožđe.
– Već 63 godine živim na Vračaru, toliko ga i pamtim. U vreme kada sam odrastao nije bilo nikakvih pašnjaka na potezu oko Skerlićeve, preko Topolske, Rankeove, nekadašnje Ulice dr Sime Miloševićeva, a današnje Novopazarske… U svim tim i okolnim uličicama nalazile su se prekrasne kuće, pravi arhitektonski biseri, kojih danas nema. Nisu to bile nikakve grdosije, kao što se danas mogu videti na svakom ćošku Vračara, već niske, mahom prizemne kuće sa dvorištima – priseća se Slavko Božović, višedecenijski stanovnik Vračara. Kukuruzna polja prostirala su se kilometrima naniže, iza Južnog bulevara, dodaje on.
Njegova majka dr Saša Božović, žena – ratnik, doktorka i autorka knjige „Tebi, moja Dolores”, pričala mu je, priseća se Božović, da su se polja kukuruza, recimo, prostirala u blizini nekadašnjeg logora Topovske šupe, kao i da su se pre rata ulicama koje okružuju Svetosavski plato kretale konjske zaprege u pravcu Kalenića.
– Sve je bilo nekako uređeno, kuće su bile na predivnim placevima. Sadašnje zgrade nikako ne bi mogle da se uklope u nekadašnje vrednosti Vračara – dodaje Božović.
To što je baš plac u broju 20, smešten tačno preko puta Narodne biblioteke Srbije, nekada bio pod pašnjakom, ne znači da je i jedini na Vračaru.
– I pojedini delovi Nevesinjske su, koliko znam, i dan-danas zavedeni kao pašnjaci – otkriva u neformalnom razgovoru sa „Politikom” Aleksandar Ivanović, predsednik Skupštine opštine Vračar.
Da je možda baš Skerlićeva prava adresa koja verno svedoči o susretu starog i novog Vračara opominju i kuće i zgrade koje se sve više tiskaju u toj malenoj ulici. Red modernih objekata, red starinskih jednospratnica. Kao i u susedstvu, u Mačvanskoj, gde su moderne zgrade nekako sabile stare kuće bliže Hramu. Utisak je da će i one uskoro da nestanu sa mape Vračara pod naletom investitora.
Novi pretres zakazan za 16. septembar
Dragan Šutanovac tereti se za krivično delo neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka, što je popisano članom 72 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Kako saznajemo u Prvom osnovnom sudu, sledeći pretres zakazan je za 16. septembar, a optužnica je podignuta u maju 2013. jer Šutanovac 31. januara 2012. kao javni funkcioner tog dana nije prijavio imovinu u okviru izveštaja o imovini i prihodima koje je stekao sa suprugom Marijom u toku 2011. godine. Nepokretnost je stekao, piše u optužnom predlogu, po osnovu ugovora o kupoprodaji koji je zaključen 14. juna 2011.
Šutanovac i još devet investitora
Kako je „Politika” ranije obavestila svoje čitaoce, osim bračnog para Šutanovac, objekat na Vračaru gradili su i Nemanja Vidić, fudbaler engleskog „Mančester junajteda”, Mia Zečević, kćerka nekadašnjeg generalnog sekretara FK „Partizan” Žarka Zečevića, Gordan Petrić, nekadašnji fudbaler i potpredsednik FK „Partizan”, Dragan Petrić, Dragiša Vujović, Zoran Janković, Spasoje Ivanović, Nenad Đorđević i „Vilab farm LTD” iz Limasola na Kipru.
Svi oni su 29. jula 2011. godine podneli zahtev Sekretarijatu za urbanizam za izmenu pravosnažnog rešenja o odobrenju za izgradnju u Skerlićevoj 20 zbog promene investitora i projektne dokumentacije. Isti sekretarijat je taj dokument najpre izdao kompaniji „Trešnja d.o.o” i Milošu Rutoviću u februaru 2010. godine i odobrio im zidanje trospratnog stambeno-poslovnog objekta od 3.863,49 kvadratnih metara sa 17 stanova, dva lokala i 24 garažna mesta.
