Izvor: Blic, 17.Feb.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na slikama samo Beograd
Panoramski pogled na Kalemegdan sa Save, pogled koji se sa Dunava pruža na Gardoš, Hram svetog Save gledan sa platoa ispred, Knez Mihailova, čuvena kafana “Tri šešira”, Saborna crkva koja “viri” iza zgrada u Karađorđevoj ulici - samo su neka od obeležja glavnog grada koje je tokom poslednjih 16 godina slikar Zvonko Šindić preneo na platno.
Šindić svoja dela stvara u ateljeu koji se nalazi u zgradi u kojoj i živi na Neimaru, a do sada je naslikao više >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stotina "beogradskih slika”. Slikarstvom je, kako kaže, počeo da se bavi još 1994. dok je radio kao konobar na jednom novobeogradskom splavu, a najviše zahvalnosti za to duguje umetniku Dušanu Mikonjiću.
- Uvek sam imao sklonost ka slikarstvu, ali tek kad sam upoznao Mikonjića počeo sam da se ozbiljnije bavim njime. Na većini mojih slika su mesta koja praktično predstavljaju zaštitni znak našeg grada. Međutim, na mnogima su pogledi sa obale ili reka, verovatno zato što sam počeo da slikam dok sam radio na splavu. Od poznatih delova grada koje sam naslikao na neki način mi je najdraža Karađorđeva ulica. Iako više nije reprezentativna kao što je nekad bila u blizini se nalazi luka, pa svi stranci koji rekama dođu u grad prvo vide baš Karađorđevu - kaže Zvonko Šindić.
Zvonkove slike sa poznatim motivima grada krase zidove mnogih beogradskih restorana, hotela i galerija. Međutim, on ipak voli da slika i neke "zabačene i skrivene kutke” grada.
- Volim Beograd i uživam dok slikam sve njegove delove. Ipak, nekako mi je najdraže da slikam stare beogradske avlije. Ta dvorišta predstavljaju oaze na koje možete pobeći od gradske vreve. U njima kao da je vreme stalo. Veoma mi je žao što ih u poslednje vreme ima sve manje - sa setom priča Šindić.
Zvonkova dela su, kako kaže, naslikana u stilu poetskog realizma.
- Kad slikam ne trudim se da se takmičim sa foto - aparatom, pošto je to unapred izubljena bitka. Moje slike izgledaju poluapstraktno i polurealno i čini mi se da u taj svet polako ulazi i moj sin Vlada. On je u svakom slučaju talentovaniji od mene i nadam se da će jednog dana biti dobar umetnik – kaže Šindić.
Slike bez prozora
Pošto je na mojim slikama većina zgrada grubo urađena, na njima se ne vide vrata i prozori. Kad me mušterije pitaju zašto je to tako, ja im kažem da ne mogu da dobiju u potpunosti gotov stan i da će nešto morati i sami da ugrade, kaže Šindić.
