Izvor: Blic, 14.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto gde je dobar duh
Mirisu lipa sa pitomog Vračara nije odoleo ni Milan Rakić u istoimenoj pesmi koju je posvetio ovom delu Beograda iako nikada u njemu nije živeo. Elitnom četvrti sa prepoznatljivim šarmom i duhom učinili su je znameniti i ponosni Vračarci. Zoran Radmilović, Bata Paskaljević, Duško Radović, Vasko Popa, Borislav Pekić, Miloš Crnjanski, Momo Kapor samo su neki od velikana koji će ostati upisani u istoriji Vračara.
Najstariji zapisi o Vračaru datiraju još iz 15. veka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Na mestu gde je danas Hram svetog Save, 27. aprila 1594. godine, spaljene su mošti prvog srpskog prosvetitelja čime je Vračar postao središte srpske duhovnosti. U Karađorđevom parku, koji okružuje ovaj Hram, nalazi se i Narodna biblioteka. Dva muzeja, četiri pozorišta, brojne škole i spomenici blago su Vračara koji i dalje odiše prepoznatljivim šarmom. Najviše zahvaljujući starosedeocima, ali i sećanju na čuvene kafane u kojima su se okupljali pesnici, pisci, režiseri, novinari i boemi. Mnogo toga se promenilo, ali je ostala da odzvanja davno izgovorena rečenica „Gde je dobar duh, tu je Vračar".
- Ako bismo pažljivo istraživali umetničku, književnu ili intelektualnu topografiju Beograda, Vračar bi svakako zauzimao jedno od prvih mesta. Ovaj deo grada još je u 19. veku bio privlačno mesto za stanovanje, iako je tada bio periferija Beogradske varoši. Trebalo je mnogo truda uložiti, mnogo entuzijazma da se stvori elitna četvrt, puna senovitih ulica, starih zdanja i drvoreda. Mnogi znameniti Vračarci ispisani su velikim slovima u našoj istoriji - kaže Olga Marjanović, autorka izložbe „Znameniti Vračarci 20. veka" koja se večeras u 19 časova otvara u galeriji opštine Vračar.
Vračar danas obeležava i svoj dan kada je pre 125 godina održan prvi zbor Društva za ulepšavanje Vračara koje je krajem 19. i početkom 20. veka doprinelo preobražaju celog Beograda u moderan grad.
- Biti predsednik ove opštine posebna je čast i izazov. Oduvek je Vračar mesto gde žive starosedeoci, obrazovani i kulturni svet koji je obišao i upoznao i druge metropole. Oni su ti koji postavljaju svima nama visoke standarde, ali su uvek i tu da pomognu da se zajednički život stalno unapređuje - kaže Branimir Kuzmanović, predsednik opštine Vračar.
Znameniti Vračarci
Pisci - Milan Grol, Momčilo Nastasijević, Miloš Crnjanski, Vasko Popa, Borislav Pekić, Slobodan Marković, Aleksandar Aca Popović, Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Petar Kočić, Ivan V. Lalić; Glumci – Karlo Bulić, Branislav Ciga Jerinić, Mihajlo Viktorović, Tatjana Lukjanova, Bata Paskaljević, Zoran Radmilović; Reditelj – Sofija Jovanović; Balerina - Jelena Šantić.
Poznati Vračarci o njihovoj opštini
SVETOZAR CVETKOVIĆ, glumac
Gde god da sam odlazio, uvek sam se vraćao Vračaru. Život u starom Beogradu je fantastičan, autentične ulice, arhitektura i specifičan ambijent i mir. Nikada ne bih prešao da živim u nekom drugom delu grada. Na Vračaru su moji prijatelji, komšije, i tu je sve što mi treba.
RUŽICA SOKIĆ, glumica
Na Vračaru živi kulturan svet, umetnici, profesori, ali i boemi. Neoprostivi greh današnjih vlasti je što su ubili stare kafane Vračara. Sve svetske metropole čuvaju stare restorane i kafane jer one nose istoriju jednog grada. Tako su i „Trandafilović" i mnoge druge, prenosile beogradske priče sa kolena na koleno, a sada ih više nema.
UROŠ ĐURIĆ, slikar
Ono što Vračar razlikuje od drugih opština je sastav njegovog stanovništva. To je jedino područje u Beogradu gde svi društveni slojevi žive zajedno i u miru. Na Vračaru nema klasne podele, niko se ovde ne oseća ugroženim i zapostavljenim, a Vračarci su upravo ti koji ovaj deo grada čine posebnim.
GORICA POPOVIĆ, glumica
Živela sam iznad Krsta, ali već neko vreme nisam Vračarac. Volela sam taj kraj sa malim kućama, dvorištima i baštama, ali se vremenom sve to izgubilo. Uvek sam bila ponosna na taj deo grada u kome i danas živi mnogo intelektualaca i umetnika, a tu je i divna Kalenić pijaca koju i dalje posećujem.
