Iz dijaspore: Nove ikone starog hrama u Džeksonu

Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Okt.2008, 19:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iz dijaspore: Nove ikone starog hrama u Džeksonu

DŽEKSON - Prošlo je 12 godina od kada je Miloje Milinković, ikonopisac iz Beograda, naslikao prvu fresku u hramu Svetog Save u Džeksonu. Vrlo brzo živopisanje će biti završeno, a vladika Maksim će odrediti dan za svečanost osveštanja.

Ova stara, skromna crkva sada je, kroz živopisane slike, iskazala svu lepotu svoje duše i tako u sebe ugradila lepotu za buduće generacije kojima ostaje na uzglavlju pravoslavlja.

Ideju za živopisanje crkve dao je prota >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Budimir Anđelić, predsednik crkveno-školskog odbora Slavko Kostić sa parohijanima je godinama pomagao i podržavao, a episkop zapadnoamerički Jovan u novembru 1996. godine odslužio je moleban i dao blagoslov za početak radova.

Posao je poveren iskusnom ikonopiscu Miloju Milinkoviću, koji u svojim prstima ima svu snagu starih slikarskih tehnika, u očima dubinu svake oslikane freske, a u mislima jednu svetlu - ako su zidovi telo, onda su freske duša crkve.

Milinković: Ikone zovu na molitvu

I upustio se u pravi maraton koji traje 12 godina. U međuvremenu je radio na oslikavanju drugih crkava, a ovoj se, kao najstarijoj, sa posebnom pažnjom i ljubavlju vraćao, piše sajt „Koreni".

"Kako reče apostol Pavle: "Dobar rat ratovah, trku svrših!" Još malo i posao će biti gotov. Oko 400 svetlih likova u kompozicijama velikih praznika sada zrače i pozivaju na molitvu, te tako čine da se verni još više približe Bogu", kaže Miloje Milinković.

Stranci osećaju poštovanje

Zanimljivo je kako na lepotu ovog hrama reaguju stranci, ljudi koji možda i nisu hrišćani. Prvo su iznenađeni, a onda izražavaju duboko poštovanje i pažnju prema freskama, baš kao što to radimo i mi. Ne dive se ikoni kao čistom umetničkom delu, već su u stanju da osete nešto više u njoj, dodaje on.

„Da osete njenu svetu službu. I to me veoma ispunjava. Jer, odavno sam shvatio - ako ne nadahnjuješ ljude, onda ti možeš biti veliki umetnik, ali ne i veliki ikonopisac", kaže Milinković.

Sagradili je rudari

Crkvu su daleke 1984. godine sagradili Srbi- siromašni rudari. Znali su tada da ih lepota i zaštita hrama može hraniti više i bolje od hleba nasušnog, pa su odvajali od usta da bi sebe ugradili u crkvu i svoje pravoslavlje.

Radili su teške i veoma opasne poslove, pa je, dok je rasla crkva, oko nje raslo i groblje sa grobovima ovih pregalaca, čuvara svoje vere. Silazili su duboko u jame i istovremeno se uzdizali do nebeskih visina, a danas njihove potomke krasi ista ta plemenitost, širokogrudost i čvrsta vera.

Groblje oko crkve

Crkva Svetog Save u Džeksonu je i na zvaničnom pečatu i zastavi ovog grada. Ona svojom jednostavnošću i skromnim dimenzijama daje toplinu i privlačnost, a veliko groblje oko nje samo je uzvisuje u toj istorijskoj važnosti, kao dokaz da se sjedinila sa svojim vernicima.

"Možda bi se neko uplašio da radi na groblju, ali ja ne. Često slikam do ponoći, radim u gluvo doba, ali za mene je ovo ovde svet. Zaista se iskreno divim svemu što su ovdašnji Srbi učinili, podižući crkvu najmanje su mislili o sebi, a mnogo više o svojim potomcima koji sada o crkvi iskreno brinu i za koju su iskreno vezani", priča Milinković.

Toplina

„Ovde čovek doživi neku posebnu toplinu, pa je to bio i razlog da i ja postanem član ove crkveno-školske opštine. Odavde ću otići, ali je deo mene ugrađen u ovu crkvu i na to sam jako ponosan. Sadašnji zapadnoamerički vladika Maksim je i sam ikonopisac i njegova podrška mi je bila veoma važna", ističe on.

„Znatiželjni već pitaju kada će sve biti konačno gotovo, verujući da je za njihove oči kraj sasvim tu. Ali, za moje nije, sada tragam za detaljima, malim nesavršenostima. Priznajem, na neke sitnice potrošim puno vremena, ali posle 12 godina rada još neki dan nije naodmet", dodaje on.

Kompozicije za ponos

Umetnik je posebno ponosan na originalne kompozicije, rađene posebno za ovu crkvu - "Srpsko ujedinjenje pod vođstvom patrijarha Pavla", "Ktitorska" i "Povratak arhimandrita Sevastijana Dabovića u Ameriku".

"On je bio prvi srpski rukopoloženi sveštenik, koji je rođen u Americi (1863, San Francisko). Upokojio se u manastiru Žiča 1940. godine. Kompozicija prikazuje prenos njegovih moštiju iz Žiče u Džekson, 1. septembra 2007. godine. Sve kompozicije su na zapadnoj strani crkve, oko ulaznih vrata", objašnjava ikonopisac.

I Libertvil, Šervil, Troj

I svaka od njih odiše rukom i stilom Miloja Milinkovića, koji je oslikao i hram Svetog Save u Libertivilu i crkvu Svetog Đorđa u Šervilu, a već radi u dve crkve posveće svetoj Petki - jedna je u Sant Markosu (Kalifornija), a druga u Troju ( Mičigen).

Biće i tu mnogo posla, obe crkve su izuzetno lepe i zahtevaju posebnu pažnju. Osim toga, povremeno radim i u crkvi Svete trojice u Cirihu, a ovog leta sam dobio poziv i iz grčkog grada Volosa, na dogovor za živopisanje jedne tamošnje crkve, kaže Milinković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.