Izvor: Politika, Beta, 11.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fakulteti u bolonjskoj magli
Zgrade visokoškolskih ustanova nemaju krov, napukle su, tonu, fakulteti se jedva „snalaze” za račune, a ključni problem nije reforma već – kada će plata
Zgrada Hemijskog fakulteta je pukla, Filozofski tone, na Muzičkoj akademiji vežbaju u toaletima, na nekim fakultetima nema krova, a država izdvaja novac za dekorativno osvetljenje Hrama Svetog Save... Srbija već 20 godina nema strategiju visokog obrazovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne znamo šta hoćemo, ne znamo gde ćemo. U Evropi ne postoji lošiji sistem akreditacije od našeg – on ne vrednuje kvalitet, već brojke koje mogu da se uklope u „eksel” tabelu.
Ovako dr Ljubiša Rajić, profesor Filološkog fakulteta, slikovito opisuje trenutno stanje visokog obrazovanja u Srbiji i dodaje da ključno pitanje na našim fakultetima nije reforma već – kada će plata.
– Poslednji put sam od države dobio pare za kupovinu knjiga za moju katedru 1982. godine – kaže profesor Rajić.
Dr Nebojša Savić, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da je ipak dobro što su počele da funkcionišu neke institucije koje treba da uvedu red na tržište znanja, poput Komisije za akreditaciju, ali i on ističe da se neće daleko stići sa smanjenim izdvajanjima za obrazovanje.
Pogledajte koje su jedine dve stavke koje u razvijenim zemljama Evrope nisu smanjene uprkos opštoj krizi – izdvajanja za infrastrukturu i obrazovanje – ukazao je ovaj profesor na nedavno održanoj tribini o reformi visokog obrazovanja u organizaciji „Ekonomist medija grupe”.
O dubini krize dovoljno govori i podatak koji je izneo rektor Univerziteta umetnosti profesor Čedomir Vasić – ukoliko država ne da pare za akreditaciju, ovaj univerzitet neće moći da upiše novu generaciju studenta.
Slično je mišljenje i profesorke Radmile Marinković Nedučin, rektorke Novosadskog univerziteta, koja kaže da su univerziteti tokom poslednjih nekoliko godina ipak uložili ogromnu energiju u proces reforme, ali da država nije uložila – pare.
– Mora da postoji jasna strategija o tome šta se hoće sa visokim obrazovanjem – kaže dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu profesor dr Aleksandar Kostić.
On dodaje da je osnovna greška bila što je potpisana Bolonjska deklaracija a da nismo uradili studiju izvodljivosti. Zato se sada stalno nalazimo u magli, improvizujemo u hodu i stalno smo nečim zatečeni, ističe dr Kostić. Bojim se, kaže, da će ovakav odnos prema visokom obrazovanju univerzitete dovesti u duboku krizu.
Nekadašnji ministar prosvete dr Gašo Knežević, glavni „krivac” što je Srbija pristupila bolonjskom procesu, i danas smatra da „smo apsolutno uradili pravu stvar jer je srpsko visoko obrazovanje trebalo reformisati”, ali da je zbog „ekonomskih, socioloških, intelektualnih" razloga teško primeniti bolonjske standarde na ovo naše tle”.
– Mi propadosmo u obrazovnoj trci ako ne podignemo kvalitet. I dalje imamo konkurentne fakultete, ali većina to nije – kaže Knežević.
Profesor Rajić dodaje i da je za mnogo toga lošeg kriv sistem „kopipejst”, kada neka rešenja samo prenesemo iz sveta, a to onda bude potpuno neprihvatljivo za naše uslove. Na primer, jedan od kriterijuma za sticanje zvanja vanrednog profesora za grupaciju društveno-humanističkih nauka jeste „originalno stručno ostvarenje – projekat, studija, patent, originalni metod, nova sorta i sl.”. Koju to sortu ja da otkrijem u skandivistici, pita se profesor Rajić. Ili obrnuta situacija – u Evropi danas postoji čak 50.000 različitih zanimanja, „a kod nas postoji samo 394 zvanja i ti po zakonu ne možeš da budeš ništa drugo”.
Sandra Gucijan
------------------------------------------------
Prosečna školarina 750 evra
Prema najnovijem istraživanju Centra za obrazovne politike, na državnim univerzitetima u Srbiji je 93 odsto akademaca, dok sedam procenata ima indeks nekog privatnog fakulteta. Na fakultetima i visokim školama školuje se ukupno 238.710 studenata. Njima predaje 12.884 nastavnika, što znači da na jednog profesora dođe 29 studenata. Prosečna školarina u Srbiji je 750 evra, a prosečna plata 385. Istovremeno, akademci u Albaniji plaćaju 200 evra godinu dana studija (plata 161), u Hrvatskoj od 750 do 1.200 (prosečna plata 681 evro), a u Crnoj Gori 500 evra (plata 338). Ako se pogleda naš region, više školarine imaju samo tri države u Evropi – Velika Britanija, Holandija i Letonija, kaže Vanja Ivošević.
[objavljeno: 12/05/2009]
