Izvor: Večernje novosti, 11.Avg.2013, 10:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Boston: Grad u kome je lepo biti Srbin

SA poslednje metro stanice Kembridža, dva kilometra na istok putem broj 16, stižete pred Srpsku pravoslavnu crkvu Sveti Sava u Bostonu. U naše vlasništvo, od katoličke crkve, otkupljena je nedavno.Ovaj hram na Kembridžu, kao mesto okupljanja i saborovanja naše dijaspore u Masačusetsu i okolini, nastao je iz srpskog inata. Naime, kada su devedesetih na američkim medijima počeli da satanizuju srpski narod okupili su se naši >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ljudi iz ovog dela Amerike oko oca Aleksandra i njegove supruge Vere da vide šta im je činiti. Naši profesori na fakultetima, inženjeri, doktori, izlazili i su na ulice da kažu svoju istinu o svojoj zemlji.Zatim su se dogovorili da osnuju parohiju.Svake nedelje okupljaju se u crkvi na službi u 10 ujutru a posle je zajednički doručak. Prva generacija dece koja od rođenja sa svojim roditeljima saboruju svake nedelje u hramu Svetog Save u Bostonu ove godine navršava osamnaest godina i upisuje fakultete.- Morate da doručkujete, morate da se upoznate - uporna je Miljana Bovan, mala, energična ženica koja nas je sačekala na vratima prostrane sale u nastavku crkve.Miljana nas je vodila od čoveka do čoveka, iskreno ushićena što može da dočeka nekog iz Srbije.I kako je u Srbiji, zapitkivala je u pauzama dok nas je predstavljala okupljenima.Tu je Pamela Tomić, Amerikanka udata za našeg čoveka, koja je prešla u pravoslavlje. Zatim i Korejka udata za Srbina, takođe pravoslavna, tu su Aleksandar Jovanović iz crkvene opštine i njegov drug Branko Glisović, Zoran Banković je doveo i unuke.- Treba li nam nešto - pitaju svi uglas, kako mogu da nam se nađu, koliko ostajemo. Interesuje ih imamo li ovih dana vremena za druženje.Ništa nije trebalo, sem da vidimo da Srbi mogu i ovako.A Boston je zaista specifičan grad. U njemu živi oko 600.000 ljudi od kojih su polovina studenti i profesori. Tu je, sem Harvarda, nadaleko poznati MIT, gde je stvorena veb mreža i igračke koje misle. Na Boston univerzitetu je predavao Aleksandar Bel i tu je najprestižnija škola za „pablik rilejšn“, Boston koledž je u prvih dvadeset u Americi a Nort Istern je fakultet posle koga se najlakše nađe posao. Sa Univerziteta TAFT dolaze najbolji lekari.Boston liči malo i na Beograd. Ima most na reci Čarls sa pilonom i harfom. Zatim ima laki metro kakav bi Beograd hteo da ima, gde tramvaji i teški metro idu istim šinama. Ima i isti zamor i energiju, a u svakom parku su velike bine gde se uveče uživo svira, u dobrotvorne svrhe. Bostoncima nije bitno da li je priredba sa dobrovoljnim prilozima u svrhu prevencije kancera ili pomoći ratnim vetaranima.OTAC ALEKSANDAR PAROH Aleksandar Vlajković omiljena je ličnost među ovdašnjim ljudima. Zahvaljujući njegovoj energiji, volji i porodici rođena je parohija. Aleksandra nismo zatekli u Bostonu, ali tu je bila njegova supruga Vera, koja nam je sa ponosom u glasu ispričala da u srpsku crkvu Sveti Sava u Bostonu dolaze i takvi naučnici i stručnjaci kao što je dr Nikola Kojić, čovek koji je predavao na Masačusets univerzitetu, MIT univerzitetu, Harvardu.Ipak, gradska luka je srce prestonice Masačusetsa, grada u kome igraju Boston Seltiksi i Red Soksi. Najveći grad Nove Engleske podigli su Irci i Italijani na obali Atlantskog okeana, gde je brodovima bilo najbliže da pristanu iz Evrope. Ovaj zaliv se zove Masačusets bej i uvlači se 65 kilometara u obalu, a oko njega se nalazi 34 ostrva gde su se odigravale i najveće bitke u Američkoj revoluciji. Sva ta ostrva mogu se posetiti iz luke i do njih vozi besplatan brod.Boston značajno čine i Srbi.Šetajući lavirintom irskih pabova gde se viski i ginis pivo piju zajedno, i italijanskih picerija i poslastičarnica pred kojima su nepregledni redovi, u parku kod luke svom u vodoskocima primetili smo čoveka sa porodicom kako hladnokrvno pije vodu sa fontane. U Bostonu, inače, piju flaširanu vodu i to je bio razlog da glasno prokomentarišemo: „Ovo je najhrabriji čovek u gradu“.I to je bio Srbin! Čuvši opasku, mladić se okrenuo i hladnokrvno odgovorio:- Naravno, kad je ispravna!HOTELI I BOMBAŠIJEDINI veliki problem Bostona su hoteli. Ima ih dosta, ali su preskupi za Evropljane. Nema spavanja bez 150 dolara, osim u hostelima, gde je oko 120. Preko agencija na internetu izdaju se privatne sobe, ali je i to golgota. Prvo vam traže broj kreditne kartice za broj dana koliko nameravate da boravite. Odmah vam zarobe pare, a zatim od vas traže da im mejlom pošaljete sliku. Posle slike traže veb video-zapis vašeg lica sa pokazanim pasošem. Sve ove mere opreza kod stanodavaca su zbog bombaša iz Dagestana, koji su na najstarijoj maratonskoj trci u svetu ove godine napravili masakr.

Nastavak na Večernje novosti...