Izvor: Glas javnosti, 20.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bog se otkriva srcem
ROTERDAM - Malo je onih koji još nisu čuli za protu Vojislava Bilbiju. Poznat je kao umetnik, vajar, pojac, slikar, karatista, ikonopisac, stomatolog, ali prvenstveno kao hilandarac van Hilandara i uopšte kao velika inspiracija mladim ljudima koji u DžDžI veku traže lek sa neuprljanog svetosavskog izvora života. Veliki doprinos u misionarskoj delatnosti imali su i Davidovi psalmi i pesme svetog vladike Nikolaja Velimirovića, koje je u više navrata snimio uz akustičnu gitaru. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Posle 19 godina služenja Bogu i narodu kao đakon, otac Vojo je 1999. godine rukopoložen u manastiru Mileševo u čin jereja, a jeseni te iste godine proizveden u čin protojereja. NJegove ruke zadužile su srpske crkve i manastire, kojima je podario, uz znoj, suze i krv, mnoga umetnička dela. Za umetnično stvaralaštvo iz kojeg svakako treba izdvojiti kivote svetom Simeonu Mirotočivom i svetoj Anastasiji, roditeljima svetoga Save, Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve dodelio mu je 1991. godine orden Svetog Save prvog reda.
Učitelj borilačkih veština
Prota Vojislav je danas paroh roterdamske parohije, koja je zahvaljujući njemu stala na svoje noge, odakle misionari po celoj Evropi.
Oče Vojo, vaša životna priča je i dan-danas mnogim pravoslavnim Srbima velika inspiracija u borbi protiv svakojakih iskušenja. Objasnite nam vaš životni put od beogradskog asfalta do spoznaje Boga?
Taj preokret je moguće objasniti samo unutrašnjom vizijom i prosvećenjem. Radeći ikonostas za crkvu svetog Pokrova u Kninu, živeo sam u manastiru Krka, a preko dana sam radio u zubnoj ambulanti u selu Kistanja kao diplomirani stomatolog. Bogoslovi s kojima sam živeo u manastiru Krka učili su od mene borilačke veštine, a zauzvrat sam od njih bio učen smirenju. Osećaj superiornosti je vremenom nestajao, a zauzvrat samo osetio mir i blagodat na bogosluženjima. Nemoguće je taj preokret objasniti rečima.
Godine 1999. NJegova svetost patrijarh Pavle rukopoložio vas je u čin jereja, a iste godine postavljeni ste za paroha u Roterdamu. S kojim se problemima susreću pravoslavni vernici u Holandiji i u kojoj meri se ti problemi razlikuju od problema u otadžbini?
Najveća je razlika u izolaciji i jednom okruženju koje je neprirodno. Neprirodno i po svom sadržaju, a i po kulturi i tradiciji. Srbi koji ovde odrastaju vaspitavaju se u kući na jedan način, a okruženje je sasvim drugačije. Problem je u tome kako naći svoj put, osobito kod mladih ljudi. Za šta se opredeliti? Učitelji i društvo ih uče jedno, a roditelji drugo. A i roditelji su takođe malo razvodnjeni, i oni su u tom istom problemu, ali u manjoj meri, jer oni u suštini nisu ni imali izbora. Nisu poznavali ni jezik, ni holandsku kulturu, tako da je njima bilo još mnogo teže da se prilagode na holandske okolnosti.
„PRITVORSKA PAROHIJA“
- Jedna od najnovijih pravoslavnih zajednica u Holandiji je misionarska parohija svetog Arhangela Mihaila u pritvorskoj jedinici u Hagu, čiji članovi pokazuju posebnu revnost i molitveni duh. Recite nam nešto o toj zajednici.
Ona se rodila nužnošću samoodržanja samih pritvorenika. Ta pripadnost veri daje im mogućnost da opstanu, znači da budu živi u tom teškom okruženju. Parohija im daje blagodat kojom se štite od svojih trauma i depresija.
