Izvor: RTS, 06.Jan.2010, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Badnje veče
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju Badnji dan i Badnje veče, kojima se svečano najavljuje Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Pravoslavni vernici u Srbiji praznuju Badnji dan i Badnje veče, liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve koje najavljuju praznik rođenja Isusa Hrista i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom.
U porti Hrama svetog Save večeras je loženjem badnjaka u Beogradu počela proslava Badnje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << večeri kojom se najavljuje Božić, praznik rođenja Isusa Hrista.
Uprkos kiši i lošem vremenu, veliki broj vernika prisustvovao je obredu koji je predvodio vikarni episkop Atanasije hvostanski. On je prethodno u maloj crkvi svetog Save služio praznično bdenije koje se uvek služi uoči velikih praznika.
Povodom praznika kojim se slavi rođenje Isusa Hrista, vladika Atanasije pozvao je vernike na smirenost i ljubav.
"Večeras zagrlite i sve oni koji su ostali bez svojih domova, sve siromašne, beskućnike, prognane, jer tako se proslavlja Božić i dočekuje Hrist", poručio je vladika.
Epsikop Atanasije predvodiće u ponoć, takođe u Hramu svetog Save, prvu božićnu liturgiju koja povezuje dva praznika, Badnje veče i rođenje Isusa Hrista, najradosniji događaj hrišćanskog sveta.
Na svim elektronskim medijima, na Badnje veče, emitovana je tradicionalna Božićna poslanica arhijerja SPC koju je u Srpskoj patrijaršiji, uoči praznika pročitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, čuvar patrijaraškog trona do izbora novog poglavara SPC.
Paljenje badnjaka širom Srbije
U Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima večernje bogosluženje služio je episkop sremski Vasilije, uz sasluženje karlovačkog sveštenstva, a potom je osveštao badnjak zapaljen kod česme "Četiri lava" na glavnom trgu.
Badnjak je večeras položen, u prisustvu mnogobrojnih vernika, i u oba loznička hrama i u svim parohijskim i manastirskim crkvama u Jadru.
Uprkos kiši, paljenju badnjaka u Loznici, u hramu Pokrova presvete Bogorodice i u novoj crkvi Vaznesenja gospodnjeg, prisustvovalo je na stotine vernika, a slično je bilo i u obližnjim manastirima Tronoša i Čokešina i u hramovima u Banji Koviljači, Dragincu i u drugim mestima u Jadru.
Badnje veče je i u Užicu ispred Saborne crkve svetog Đorđa. Loženju badnjaka prisustvovalo je više stotina građana, a svečanost koju je, pored sveštenstva užičke crkve, uveličalo i rukovodstva grada, preraslo je u opštenarodno veselje, uz zvuke trubača i kuvanu rakiju.
Loženju badnjaka ispred Hrama svetog preobraženja na Zlatiboru, pored meštana, prisustvovao je i veliki broj turista.
Paljenje badnjaka u prisustvu nekoliko stotina vernika obeleženo je i u porti Saborne crkve u Nišu.
U crkvama u Pirotu večeras je održana liturgija, a potom su u portama paljeni badnjaci i lomljene česnice u kojima su bili zlatnici težine po dva grama.
Proslava Badnje večeri počinje službama bdenija i tradicionalnim paljenjem badnjaka u hramovima SPC kada se najavljuje praznik Rođenja Spasitelja, a u pravoslavne domove unosi se badnjak po kome je praznik i dobio ime i kome je crkva dala poseban smisao.
Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja.
Dogorevanje badnjaka simbol je rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.
Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se ljudi okupljeni oko badnjaka zagrevaju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.
Simbolični običaji
Najviše narodnih običaja u Srbiji vezuje se za Badnji dan i Božić, kojima se dočarava događaj Rođenja u Vitlejemu.
Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u vitlejemsku pećinu, u kojoj je rođen Isus Hrist, koji je povijen u slamu i kome su se najpre poklonili pastiri.
U seoskim kućama slama leži i po tri dana, dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.
Postoji običaj da se kuće posipaju žitom i niz drugih rituala kojima se daje hrišćanski smisao, jer je Hrist došao da ljude zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju.
"Ko je gladan neka dođe meni, ja ću ga nahraniti, i ko je žedan neka dođe k meni da pije vode žive", zapisano je u Jevanđeljima.
Porodični praznik
U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.
Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se u crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.
Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju julijanski kalendar: Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
Sve ostale hrišćanske crkve, među kojima i neke pravoslavne, Božić su proslavile pre 13 dana, poštujući novo računanje vremena i gregorijanski kalendar.
