Izvor: Politika, 03.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtve rata izgubljene u evidenciji
Drugog avgusta navršava se petnaest godina od obaranja vojnog helikoptera sa oznakom Crvenog krsta iznad Brčkog, u kome je bilo devetoro ljudi. Tada su ubijeni i pilot Branislav Radulović iz Prijedora, njegova supruga i dvoje dece
Prijedor – Ni petnaest godina od pada helikoptera sa oznakom Crvenog krsta u kome je poginuo pilot, kapetan prve klase Branislav Radulović iz Prijedora sa porodicom, za njegovu suprugu Biljanu i decu Branislavu i Bojana, nema priznanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su civilne žrtve rata. Kao da nikada nisu postojali. Jedina potvrda da nisu među živima je Matični ured u Prijedoru u kome se vode da su umrli na Ilindan ratne 1993. godine.
– Sve me to boli i boleće do groba – ne suši obraze sedamdesetšestogodišnja Nada Radulović, majka nastradalog Branislava. – Slično nešto sam doživela sa ocem koji je, u onome ratu, odveden u ustaški logor Jasenovac odakle se nikada nije vratio. Ni njega nema u bilo kakvoj evidenciji – dodaje Nada.
Sudbina je htela da u helikopteru kojim je upravljao Radulović osim njegove porodice budu i saborci Slobodan Kusturić, Miodrag Ećimović, Draško Božić, Ranko Golemović i Predrag Marjanović. Svi su otišli u smrt u jednom času. Helikopter je pogođen neprijateljskim projektilom, iznad Brčkog, na koridoru koji je Srbima iz BiH, u to vreme život značio. Ali i smrt.
Majka kapetana Radulovića, iz sela Svodna, između Prijedora i Novog Grada, u jednom danu izgubila je sina, snaju i dvoje unučadi. Mali Bojan je te 1993. imao deset, a Branislava 14 godina. Njen muž Boško umro je nedugo nakon njihove pogibije.
Njoj je Boračka organizacija dodelila plac u Aerodromskom naselju u Prijedoru gde živi sa kćerkom Slobodankom. Na ime poginulog sina prima penziju i invalidninu. Nada i Slobodanka ni danas ne mogu da ostvare status porodice civilnih žrtava rata.
– Šta su moje dvoje unučadi, ako nisu nedužne civilne žrtve. Najviše me boli što za njihovu smrt niko neće odgovarati, jer bi zločince trebala „stići” ruka pravde – kazuje uplakana Nada. I danas se seća tog događaja kao da se juče zbio. Taj crni Ilindan pamtiće dok je živa.
– Pre nego što će otići na poslednje putovanje čula sam se sa sinom i rekla mu da se čuva – priča starica prebirajući fotografije na kojima su njeni najmiliji. Podseća na kraj osamdesetih godina proteklog veka kada je njen sin, nakon završene Vazduhoplovne vojne akademije u Zadru, dobio posao u Splitu iz koga će kasnije jedva živu glavu izvući. Priča da su lepo živeli on i njegova Biljana, koja je, sve do pred sam rat, radila u splitskoj vojnoj bolnici. Početkom devedesetih život za Srbe u tom gradu je bio nemoguć. Tako je bilo i sa Radulovićima. Po navodima bake Nade, deca su imala problema u školi, nazivali su ih četnicima a mali Bojan je bio svedok maltretiranja vojnika tadašnje JNA na tenku, usred Splita. Kasnije su uspeli da se prebace u Tuzlu, kod Biljaninih roditelja. Nakon Tuzle, opet u poslednjem trenutku, došli su u Banjaluku i tu započeli novi život.
– Tog jutra trebalo je jednog ranjenog pilota prebaciti u Beograd. Bilo je potpisano primirje i dobili su dozvolu za let. U Beogradu je bila Biljana sa decom, jer je Bojan, nakon preživljenog šoka u Splitu, počeo da poboljeva. Odvela ga je na kontrolu kod doktora, priča baka Nada i dodaje da je, na povratku iz Beograda, posle podne, negde oko šest sati helikopter pogođen sa brda Vranovača, kod Brčkog. Tela poginulih nađena su blizu železnice stanice. Bila su ugljenisana.
Nemo pokazuje sliku spomenika najmilijima koji je uspela da podigne uz pomoć velikog humaniste, grčkog sveštenika Parteniosa. Branislav Radulović posmrtno je odlikovan Ordenom Miloša Obilića i Ordenom „Gavrilo Princip”. Jedan je od utemeljivača Ratnog vazduhoplovstva Srpske. Odgojen u slobodarskom duhu Potkozarja, a svojim letovima spasao je na hiljade života. Bio je sledbenik tradicije slavnih srpskih pilota i želeo je svaki zadatak u potpunosti da izvrši. Znao je, kaže ponosna majka, nemoguće pretvoriti u moguće, a bezizlazne situacije u pobedu. Jednu ipak nije dobio.
I. Kotlić
[objavljeno: 04/08/2008.]
