Izvor: Politika, 11.Mar.2015, 09:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svež evro iz kovnice

Mogući bankrot Grčke i Koruške prve su u nizu neizvesnosti koje bacaju senku na odluku ECB-a da započne sa masovnim doštampavanjem novca

Prvi put od izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine, Evropska centralna banka pokrenula je juče svoju kovnicu novca ne bi li poplavom jeftine valute podstakla investitore da ulažu u oporavak anemične privrede evrozone.

Odluka ECB-a da od sada do septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2016. godine, navedenim povodom, svakog meseca ulaže 60 milijardi novih evra u kupovinu državnih obveznica članica evrozone (za sada ne i Grčke) iznuđena je činjenicom da sve prethodne mere banke iz Frankfurta nisu urodile plodom. Uveren da će privreda evrozone ostvariti znatan rast (bez navođenja razloga za taj optimizam), Mario Dragi, predsednik ECB-a, na sednici upravnog odbora te evropske institucije održanoj na Kipru, objavio je kako će doštampavanje evra pokrenuti inflaciju i oživeti investicioni ciklus u evrozoni.

Tim povodom je ECB juče krenuo da emituje „elektronsku gotovinu” i tim virtuelnim evrima prvo kupuje nemački, italijanski, belgijski i francuski dug uobličen u državne obveznice ovog kvarteta, prenela je agencija Blumberg. Start takozvanog kvantitativnog labavljenja ECB-a izazvao je juče dramatičan pad vrednosti evra na globalnim finansijskim tržištima. U odnosu na američki dolar, valuta evrozone srozala se na najniži kurs od septembra 2003. godine (1,0822). Uz evro, vrednost su izgubile i akcije evropskih kompanija, dok je vrednost premije na rizik (očekivane zarade) od posedovanja obveznica pojedinih članica evrozone neprijatno skliznula.

Sumnja međunarodnih investitora u isplativost postkriznih ulaganja u evrozonu starijeg je datuma. Politički nesložna, ekonomski podeljena na snažnije severno i problematično jugoistočno krilo, načeta upornim problemom rekordne nezaposlenosti, evrozona je globalnim finansijerima godinama manje profitno atraktivna od Azije, čak i Afrike.

U međuvremenu, dva nepovezana, ali gotovo istovremena i košmarna događaja u Grčkoj i Koruškoj (Austrija) ozbiljnim investitorima otvaraju ovih dana nove dileme da li da učestvuju u kupoprodaji dugova monetarne unije čiji je profil sve više neizvestan.

Na ivici da ostane bez gotovine i propusti da namiri poverioce koliko 13. marta, zvanična Atina poslala je krajem prošle sedmice plan reformi Briselu, od koga zavisi isplata ključne tranše međunarodnog kredita pomoći Grčkoj.

Jedna od predloženih mera u tom paketu jeste predlog ministra finansija Janisa Varufakisa da turisti opremljeni audio i vizuelnim sredstvima nadziru eventualne slučajeve prikrivanja poreza u zonama popularnim za odmor, pri čemu bi za tu uslugu Atini bili plaćeni po satu u periodu od najviše dva meseca!

U dramatičnom trenutku i na ivici bankrota, šta Atina očekuje kao odgovor EU na ovakav predlog, kome su se, po prispeću u sedištu EU, briselske birokrate smejale na sav glas, preneo je londonski „Fajnenšel tajms” Na stranu očekivanja Atine, šta o takvoj „familiji” treba da misle oni od kojih ECB očekuje da sada pohrle sa ulaganjima u evrozonu?

Gotovo istovremeno sa donkihotskim predlogom Atine o turistima „poreskim žbirima”, u srcu evrozone, u Austriji, američka kreditna agencija Mudiz drastično je oborila kreditni rejting austrijske pogranične pokrajine Koruške (550.000 stanovnika) sa A2 na Baa3, sa daljim negativnim prognozama. Glavni razlog za obaranje rejtinga Koruške jeste činjenica da je ta pokrajina garant na 10,2 milijarde dužničkih obaveze banke Heta aset rezolušn, pri čemu je godišnji prihod te oblasti tek 2,3 milijarde evra. Međunarodna revizija utvrdila je naime, početkom meseca, da Heta ima finansijski manjak od oko 7,6 milijardi evra (poznavaoci tvrde da iznosi oko 16 milijardi evra), na šta je zvanični Beč objavio da uskraćuje dalju podršku naslednici ugašene Hipo Alpe Adrija banke!

Šokirani međunarodni investitori zatim su saznali da MMF smatra da tri vodeće austrijske banke Rajfajzen, Erste i Folksbak stoje na klimavim nogama.

Uoči predstojeće lavine jevtinih evra, ozbiljne finansijere u Evropi more brojne dileme. Na primer: kada će ECB početi da kupuje državne obveznice Austrije? Koliko ima još urušenih banaka u evrozoni čije dugove garantuju pokrajine i regioni čija su primanja manja od još eventualno neprijavljenih dugova lokalno registrovanih finansijskih institucija.Da ne govorimo šta će biti ako Brisel odbije najnoviji reformski plan Grčke, pa Atina objavi bankrot i sprovede referendum o međunarodnom antikriznom programu. Čije će tek onda banke ostati praznih ruku?

Čak i da prodaju državne obveznice evrozone prilježnom ECB-u, investitori će dobro razmisliti pre nego opet ulože svoj novac na tako rasklimatanom terenu.

Tanja Vujić

objavljeno: 11.03.2015.

Nastavak na Politika...