Izvor: S media, 05.Maj.2010, 13:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sutra izbori u Britaniji

U Velikoj Britaniji sutra će biti održani opšti izbori koji bi, po mišljenju analitičara, mogli doneti promene ne samo u političkom životu veći i u izbornom sistemu velike Britanije i označiti kraj dvopartijskog sistema.

Birališta će biti otvorena od 7 ujutro do 10 uveče a gradjani će birati 650 poslanika za Donji dom parlamenta, po jedan za svaki izborni okrug i predstavnike lokalnih vlasti u nekim delovima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zemlje.



Reč je o izborima koji su, po mnogima, najneizvesniji u poslednjih dvadeset godina, na kojim ne samo da nije sigurno da li će pobediti jedna od dve stranke koje se tradicionalno smenjuju na vlasti, Konzervativna ili Laburistička, već i da li će ijedna imati dovoljno glasova da osvoji većinu u parlamentu i samostalno formira vladu.

Pojedini listovi ocenjuju da je, šta god da se desi, došao kraj dvopartijskom političkom sistemu.

Pre 50 godina, oko 80 odsto birača bilo je apsolutno opredeljeno za jednu od dve vodehe stranke, danas je takvih birača oko 30 odsto što je dovelo do jačanja uticaja novih partija, pre svega Liberalnodemokratske, naveo je Bi-Bi-Si.



Proteklih dana ankete javnog mnjenja ukazivale su da Konzervativna stranka i njen lider Dejvid Kameron vode sa 33 odsto dok su Laburistička stranka premijera Gordona Brauna i Liberalnodemokratska stranka na čelu sa Nikom Klegom bile izjednačene sa 28 odsto glasova, ali situacija je od noćas promenjena.

Posle jučerašnje i noćašnje kampanje rejting laburista je porastao na 30 odsto glasova a liberaldemokrata opao na 24 odsto. Kameron i konzervativci još uvek vode sa 35 odsto glasova, javio je Rojters. Zbog specifičnog izbornog sistema, koji nije proporcionalan, nije sasvim isključeno ni da laburisti ostanu najveća stranka ali da ne dobiju većinu u parlamentu.

U skladu sa tim konzervativci bi mogli da osvoje neznatnu većinu u parlamentu ili da budu na korak od dobijanja većine u Donjem domu parlamenta u zavisnosti od rasporeda glasova u 650 izbornih jedinica. Kameron bi se tako mogao naći na čelu slabe vlade, ili bi, ukoliko dobije još manje glasova, mogao biti prinudjen na koaliciju najverovatnije sa liberaldemokratama.

Kameron na izbore izlazi dodatno ojačan podrškom uglednog dnevnika "Fajnenšel tajms" i časopisa "Ekonomist". "Ključna reč ovih izbora je promena", naveo je "Fajnenšel tajms" uz ocenu da glavni stavovi o ekonomiji, fiskalnoj politici, reformi obrazovanja, unapredjenju infrastrukture i smanjenju preglomaznog državnog aparata, ukazuju da jedino konzervatici, uprkos svom zabrinjavajućem evropskepticizmu, nude prihvatljivu promenu.

Braun negira da će konzervativci doneti promene. Oni će smanjiti javne službe i ugroziti oporavak Britanije od najgore recesije od Drugog svetskog rata, ocenio je laburistički lider u autorskom tekstu za "Gardijan". "Njihove parole su možda moderne ali vode politiku iz 1930ih i 1980 ih", napisao je on.

Iznenadjenje u predizbornoj kampanji svakako predstavlja lider treće, Liberalnodemokratske stranke Nik Kleg, čija je popularnost naglo porasla posle prve televizijske debate 15. aprila, kada su birači pozitivno reagovali na njegov poziv da "probaju nešto novo."

Liberaldemokrate su time postale jezičak na vagi i željeni partner u budućoj koaliciji. Kleg je dosada pokazivao znatno manje sklonosti prema savezu sa laburistima nego sa konzervativcima.

On važi za najviše proevropski orijentisanog od lidera glavnih političkih stranaka u Britaniji a njegova glavna predizborna obećanja su pravedniji porezi, veća izdvajanja za osnovno obrazovanje, ulaganja u infrastrukturu i političke reforme.

U trenutku kada su britanski birači još besni zbog skandala oko troškova poslanika, pozivi liberaldemokrata na političke reforme i kritika bankarskog sektora odgovornog za krizu takodje nailaze na odobravanje. Ko god da bude vladao Britanijom posle 6. maja moraće da rešava ogroman deficit od 235 milijardi dolara, nakupljen tokom globalne finansijske krize.

Britanija će zbog toga morati da pribegne najvećem smanjenju državne administracije od Drugog svetskog rata, porezi će verovatno porasti, a napori da se suzbije nezaposlenost će dugo trajati. Sve tri stranke su obećale oporavak privrede i smanjenje deficita, ali, izuzev uopštenih obećanja o "promenama", dosada nisu htele detaljno da iznose svoje vidjenje ekonomskih mera, budući da će one morati da uključe nepopularne poteze.

Za mesto u britanskom parlamentu može da se bori više kandidata, a pobedjuje stranka koja dobije najviše glasova po izbornim jedinicama (nije mu potrebna ukupna

većina glasova). Britanski parlament ima i Gornji dom koji čine predstavnici aristokratije koji se ne biraju na izborima.

Situacija u kojoj nijedna od stranaka nema jasnu većinu u parlamentu je neuobičajena za Britaniju u kojoj se na vlasti tradicionalno smenjuju konzervativci i laburisti, i dok neki pozdravljaju eventualno napuštanje dvopartijskog sistema, drugi strahuju da bi slaba ili koaliciona vlada mogla dodatno otežati oporavak ekonomije. Britanija je prošla kroz težak period 18-mesečne recesije u kojoj je otpušteno 1,3 miliona ljudi, a 50.000 ljudi ostalo bez domova.

Krivicu za lošu situaciju Britanci izmedju ostalog pripisuju i velikom prilivu od šest miliona stranaca, mahom siromašnih imigranata posle dolaska Braunovih laburista na vlast pre trinaest godina, što je kako se veruje, takodje, doprinelo padu popularnosti ove stranke.

Porazom laburista bila bi završena politička era koja je počela ubedljivom pobedom Tonija Blera na izborima 1997. godine.

Nastavak na S media...

RTS: Izbori u Britaniji