Izvor: B92, 18.Avg.2008, 03:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povlačenje ruske vojske?

Pariz, Beograd, Moskva, Chinvali, Brisel -- Generalštab ruske vojske saopštio je da je počelo povlačenje ruskih snaga iz Gruzije. Gruzija tvrdi da se ruske snage ne povlače.

"U skladu s mirovnim planom, povlačenje ruskih mirovnih snaga počelo je danas", izjavio je prvi zamenik načelnika Generalštaba Anatolij Nogovicin. S druge strane, iz gruzijskog ministarstva inostranih poslova saopšteno je da se ruske snage ne povlače. Zamenik ministra inostranih poslova Giga Bokerija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekao je da se ruske snage, izgleda, trude da pričine što više štete gruzijskoj ekonomiji.

"Nema znakova da se ruske snage povlače", rekao je Bokerija Rojtersu i dodao da je situacija potpuno suprotna i da se ruske snage "šire po drugim gruzijskim regionima".

Upozorenje Medvedeva

Ruski predsednik Dmitri Medvedev upozorio je da bi bilo koja buduća agresija protiv ruskih građana mogla da izazove "porazan odgovor".

"Ako bilo ko misli da može da ubija naše građane i pobegne nekažnjen, to nikad nećemo dozvoliti. Ako neko to pokuša ponovo, odgovorićemo veoma oštro", rekao je Medvedev veteranima iz Drugog svetskog rata u ruskom gradu Kursku.

On je dodao da Rusija ima sva potrebna sredstva - politička, ekonomska i vojna - ,i "ako neko ima iluzija o tome, moraće da ih se odrekne".

Anatolij Nogovicin je na konferenciji za novinare rekao da ruske snage napuštaju Gori, strateški gruzijski grad 90 kilometara zapadno od glavnog grada Tbilisija.

"Vraćamo se u oblasti koje su dogovorene u sporazumu o principima regulisanja, potpisanom uz posredovanje predsednika Francuske", rekao je Nogovicin, objašnjavajući da se ne radi o izvođenju ruske vojske "jer je samo dva dana prošlo i u političkoj situaciji još precizno ne funkcionišu mnogi pravci humanitarnog plana".

"Rusija je dostojanstveno završila operaciju prekidanja agresije Gruzije protiv Južne Osetije i, po naredbi vrhovnog komandanta, operaciju završava", rekao je Nogovicin na redovnom brifingu.

Od ponedeljka ruska vojska odstupa iz gruzijskog grada Gorija, a Nogovicin je kazao da ruski vojnici nisu umešani ni u kakva razaranja u tom gradu.

"Mislim da smo postupili maksimalno humano prema gruzijskoj strani", rekao je on.

Ruski general je rekao da brodovi ruske Crnomorske flote u potpunosti kontrolišu vode u Crnom moru kod obale Abhazije i da će se vratiti u luku Sevastopolj kada to "situacija omogući", a stanje je još nesigurno.

Prema rečima Nogovicina, Gruzija aktivira diverzantske operacije na teritoriji Južne Osetije i moguća je upotreba "plaćenika slovenskog izgleda odevenih u rusku vojnu uniformu" radi provokacija na južnoošetijskoj i na gruzijskoj teritoriji.

SAD: Rusija će platiti cenu

Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs izjavila je da će Rusija platiti cenu zbog primene, kako je rekla, "neodgovorajuće sile" protiv Gruzije.

"Nema sumnje da će biti daljih posledica", rekla je je Rajsova uoči putu u Evropu. Kondoliza Rajs će sa partnerima u NATO-u razgovarati o poruci koju bi Zapad trebalo da pošalje Rusiji.

Iz Bele kuće je saopšteno da bi Rusija, kao što je obećala, trebalo da počne da povlači svoje vojne snage iz Gruzije bez odlaganja.

Prethodno je agencija RIA Novosti prenela da je ruska vojska počela povlačenje iz južnoosetijskog glavnog grada Chinvalija.

Na taj način ruske oružane snage pristupile su realizaciji odluke predsednika o povlačenju jedinica iz Južne Osetije na mesta dislokacije, gde su se nalazile pre početka vojne operacije. Za sada su to manje grupe od po pet-šest vozila, a u pravcu ruske granice krenuli su, pored ostalog, sistemi "Osa" i vozila sa vojnicima.

"Nakon što je data naredba o povlačenju jedinica iz Južne Osetije, mi smo pristupili pripremama za povlačenje, ali treba imati u vidu da se to ne može uraditi za minute ili sate", izjavio je za RIA Novosti jedan stariji oficir koji je učestvovao u operaciji u Južnoj Osetiji.

On je dodao da vojska u nepriznatu republiku nije ulazila samo jedan dan, pa, prema tome, ne može se ni povući u toku određenog vremena, i naglasio da, "naravno, nisu potrebne nedelje i meseci, već dani".

Kolone humanitarne pomoći

Prema Chinvaliju se i dalje kreću kolone sa humanitarnom pomoći, građevinskim materijalom, gorivom i drugim potrepštinama.

Zapadni mediji prikazali su manevrisanje ruskih trupa na obodu strateški bitnog grada Gorija, u centralnom delu Gruzije, gde je na kontrolnim punktovima sve manje ljudi i tenkova.

EU: U Tbilisiju 70.000 raseljenih

EU je saopštila da ima oko 70.000 raseljenih u gruzijskoj prestonici Tbilisiju i okolini, ali da ima dovoljno zaliha hrane. EU je dodala i da je talas izbeglica iz Gorija i Južne Osetije opao poslednjih dana.

Portparolka kancelarije EU za humanitarnu pomoć Danijela Kavini navela je da EU radi sa privatnim finansijskim grupama kako bi obezbedila skloništa za raseljene u školama, bolnicama, vojnim barakama, kao i u kampu, koji se nalazi nedaleko od aerodroma u Tbilisiju.

Ona je dodala da nema nestašica hrane, kao i da su donatori obezbedili postelje i higijensku pomoć za ugrožene.

Rano jutros, predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, u televijzijskom obraćanju, apelovao je da ruska vlada što je moguće pre povuče vojsku sa gruzijske teritorije.

"Zahtevam hitno povlačenje ruskih okupacionih trupa sa teritorije Gruzije. Posle povlačenja, trebalo bi da počnemo ozbiljno da pregovaramo kako bismo našli rešenje za trenutnu krizu i razmotrili odnose dveju zemalja u budućnosti. Ali, okupacija mora da se završi. Morate da omogućite ljudima da se vrate svojim kućama", rekao je Sakašvili.

U samom Goriju, gde je se još vide posledice nedavnog bombardovanja i borbi, takođe je smanjeno prisustvo ruske vojske i tenkova.

Međunarodna zajednica budno prati dalji razvoj događaja u Gruziji.

I dok državna sekretarka Kondoliza Rajs smatra da će Rusija i predsednik Medvedev ovoga puta ispuniti svoje obećanje, iz Francuske stižu i upozorenja.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je da će, ukoliko Rusija ne bude u ponedeljak brzo i potpuno povukla svoje snage, biti primoran da sazove vanrednu sednicu Evropske komisije kako bi se preispitali odnosi sa Moskvom.

Rusija i Francuska su 12. avgusta, na pregovorima u Kremlju, usaglasile šest principa za rešavanje konflikta u Gruziji.

Među njima su princip neprimenjivanja sile, definitivnog prekida svih vojnih dejstava i obezbeđenje slobodnog pristupa humanitarnoj pomoći, kao i obaveza da se oružane snage Gruzije vrate na stare položaje, a oružane snage Rusije na liniju koja je prethodila početku vojnih operacija.

Rusija povukla zahtev za vanredni susret s NATO-om

Rusija je povukla zahtev za održavanje vanredne sednice Saveta Rusija-NATO povodom oružanih sukoba u Južnoj Osetiji, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri Alijansi Dmitrij Rogozin.

Optužbe zbog razmene zarobljenika

Portparol ruske severnokavkaske vojne oblasti, potpukovnik Andrej Bobrun, rekao je da je Moskva tražila da pet ruskih vojnika bude razmenjeno za 14 gruzijskih, kao i da je razmena bila zakazana za danas.

"Bez ikakvih objašnjenja u 12.15 Gruzija je prekinula pregovore o razmeni vojnih zarobljenika", rekao je Bobrun za Rojters i dodao da nije bilo inicijativa sa gruzijske strane za nastavak razgovora.

Portparol gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvili opovrgao je da je postojao bilo kakav dogovor da danas budu razmenjeni vojni zarobljenici dveju zemalja.

Rusija je taj zahtev povukla nakon što su SAD blokirale vanredni susret Saveta, objasnio je ruski diplomata u izjavi Itar-tasu.

"Mi odlično shvatamo da će Amerikanci vršiti pritisak da Alijansa 'snizi' svoje odnose sa Rusijom", rekao je Rogozin u izjavi ruskom radiju "Vesti FM" iz Brisela, dodajući da su ti odnosi, međutim, dvostrani.

"Ni mi ne možemo ćutati o onome o čemu su predstavnici NATO-a poslednjih nekoliko dana govorili , ne osudivši agresiju i ne izrazivši saučešće nevinim žrtvama, a naravno, potpuno su neprihvatljive izjave da je Rusija primenila nesrazmernu silu i da Gruzija može potpuno da računa na atlantsku perspektivu - toga neće biti, mi ne nameravamo prosto da sedimo i slušamo neistine", rekao je Rogozin.

Rogozin je dodao da neće samo NATO, već i Rusija, za sebe praviti određene zaključke posle događaja u Južnoj Osetiji, i "razmišljati kakav će biti kvalitet tzv. partnerstva" između Rusije i Alijanse.

Rogozin je rekao i da je s nezavisnošću Kosova otvorena Pandorina kutija, podsećajući da je Moskva upozoravala na važnost poštovanja teritorijalnog integriteta zemalja.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i američki predsednik Džordž Buš ne mogu da zabrane Južnoj Osetiji i Abhaziji ono što su dali kosovskim Albancima, izjavio je u Briselu ruski ambasador pri NATO-u.

"Gospođa Merkel ne može da ide u Beograd i da kaže jednu stvar, pa da ode u Tbilisi i kaže nešto potpuno drugačije", rekao je Rogozin, optužujući Zapad za dvostruke standarde.

Vanredno stanje u Južnoj Osetiji

Predsednik Južne Osetije Eduard Kakojti raspustio je vladu te nepriznate republike i uveo vanredno stanje.

Kakojti je, istovremeno, naložio osnivanje vanredne komisije za obnovu glavnog grada Chinvalija, porušenog tokom petodnevnih borbi protiv gruzijske vojske.

Kakojti je juče na sednici vlade kritikovao ministre za neaktivnost i pripretio im krivičnom odgovornošću, a izrazio je i nezadovoljstvo zbog sporog rešavanja pitanja raspoređivanja humanitarne pomoći i neefikasnog izvršavanje naloga.

Predsednik Južne Osetije je dodao da sastav nove vlade neće biti "mnogo brzo" utvrđen, i da je je u toku izbor kadrova.

"Vlada treba da bude podmlađena i da radi efikasno", rekao je on, dodajući da želi vladu "bez intriga", koja će raditi za potrebe stanovništva, a ne za ličnu dobrobit.

Posle petodnevnih žestokih sukoba sa gruzijskim snagama, u Južnu Osetiju je do 16. avgusta dopremljeno skoro 600 tona humanitarne pomoći i iz susedne ruske republike Severne Osetije skoro svakodnevno stiže kolona vozila sa pomoći ruskog ministarstva za vanredne situacije.

Stručnjaci ruskog ministarstva trenutno obnavljaju i sisteme za snabdevanje strujom i vodom u razrušenom gradu.

Od 2. do 9. avgusta Južnu Osetiju je napustilo i granicu sa Rusijom prešlo 34.000, od približno 80.000 stanovnika, a prema nepotpunim podacima Moskve i Chinvalija, tokom rata poginulo je između 1.600 i 2.100 ljudi.

Švedska prekida vojne veze sa Rusijom

Švedska je saopštila da će prekinuti sve vojne veze sa Rusijom zbog sukoba u Gruziji.

Švedski premijer Frederik Rajnfeld je u saopštenju naveo da je "vlada, uzevši u obzir trenutne okolnosti, ocenila da sada nije trenutak da sprovodi vojne vežbe sa Rusijom".

Vlada Švedske je saopštila da je "neprihvatljivo da Moskva pošalje svoje vojne snage u Gruziju", ocenivši da je ta vojna akcija bila destabilizujuća i zločin koji krši međunarodno pravo.

Nastavak na B92...

Mondo: Rusija se (ne)povlači iz Gruzije

Kurir: Gruzija tvrdi da se ruske snage ne povlače

Press: VOJSKA ODLAZI, RAT ZAVRŠEN