Izvor: Politika, 11.Jul.2014, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemci proterali agenta CIA
Američko špijuniranje Nemačke ministar finansija Volfgang Šojble naziva glupošću od koje „čoveku dođe da se zaplače”
Dva slučaja američke špijunaže u Nemačkoj otkrivena minulih dana prete da ozbiljno ugroze nemačko-američke odnose, čak više nego kada je prošle godine nemačka javnost otkrila da američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) rutinski špijunira telefonske razgovore i elektronsku prepisku miliona Nemaca.
Da su odnosi Berlin-Vašington >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ozbiljno zategnuti svedoči to što je juče nemačka vlada zatražila od glavnog predstavnika američkih obaveštajnih agencija u Nemačkoj da napusti tu zemlju. Odmah po svojevrsnom proterivanju „rezidenta” američkih obaveštajnih agencija u Nemačkoj, Bela kuća je saopštila da je od ključnog značaja da SAD i Nemačka nastave saradnju.
„Videli smo ove izveštaje i nemamo komentar na navodni slučaj špijuniranja. Međutim, naše bezbednosne i obaveštajne veze sa Nemačkom su veoma važne i doprinose bezbednosti Nemaca i Amerikanaca”, rekla je portparolka Bele kuće Kejtlin Hajden.
S druge strane, nemački političari više čak i ne žele da svoje reakcije uviju u „diplomatsku oblandu”, što svedoči jučerašnja izjava Volfganga Šojblea, nemačkog ministra finansija i jednog od najbližih saradnika Merkelove. Ovaj prekaljeni političar je neuobičajeno otvoreno govorio o američkoj „gluposti” što špijuniraju svog evropskog saveznika, jer SAD i Nemačka razmenom informacija obaveštajnih službi uspevaju da se odbrane od terorizma.
„To, međutim, ne znači da Amerikanci kod nas smeju da regrutuju trećerazredne ljude”, rekao je Šojble u panel diskusiji na nemačkoj televiziji Feniks. „To je tako glupo i zbog toliko mnogo gluposti čoveku dođe da se zaplače.”
Iako je rekao da se oseća manje ugroženo od Amerikanaca nego od nekih drugih u svetu, Šojble je istakao da cela ova situacija ni kancelarku Merkel „nije zabavila”. To se videlo i u njenom jučerašnjem obraćanju novinarima, posle sastanka sa premijerom Moldavije Jurijem Leančom, kada doduše nije bila oštra kao Šojble.
„Sa moje tačke gledišta, špijuniranje saveznika je gubitak energije. Imamo toliko problema, trebalo bi da se usredsredimo na važne stvari”, rekla je ona, istakavši rat u Siriju i pretnju terorizmom. „Mislim da u ovim vremenima, koja mogu biti veoma konfuzna, puno toga zavisi od poverenja među saveznicima. Više poverenja može da znači veću bezbednost.”
Slične poruke je Merkelova upućivala i prošle godine kada je, zahvaljujući dokumentima koje je medijima dao američki uzbunjivač i bivši saradnik NSA Edvard Snouden, otkriveno da je čak prisluškivan i njen telefon. Međutim, ovog puta se više „zapalila” nemačka javnost, ali i nemački političari, budući da se iz prvog otkrivenog slučaja vidi da su Amerikanci plaćali nižerangiranog pripadnika nemačke obaveštajne službe (BND) da im šalje podatke – šta zapravo Nemci znaju o tome koliko ih Amerikanci špijuniraju.
Ovaj slučaj špijunaže najviše je uznemirio nemačke parlamentarce, jer su Amerikanci dvostrukom agentu plaćali da dobiju informacije o radu istražne komisije Bundestaga, zadužene za rasvetljavanje slučaja američke špijunaže i prisluškivanja u Nemačkoj. Prema rečima šefa ove parlamentarne komisije Hansa Kristijana Štrobelea, američke tajne službe su u potpunosti van kontrole.
„Oni izgleda misle da im je dopušteno da rade sve, čak i u Nemačkoj”, rekao je Štrobele, dodajući da je Nemačka uvek dobrovoljno sarađivala sa SAD pa su na nemačkoj teritoriji i američke vojne baze, čije troškove delom i Nemačka finansira. „Uvrediti svog domaćina na ovakav način nešto je što (nemačka) savezna vlada ne može da toleriše. Što duže to nije razjašnjeno, to ćemo više imati utisak da postoji čitava močvara da se otkrije.”
Međutim, poznavaoci prilika kažu da je vladu u Berlinu više zabrinuo drugootkriveni slučaj špijunaže, nego ovaj u kojem su SAD dobijale informacije o radu Štrobeleove komisije, koja inače ima nesuglasice sa vladom Angele Merkel jer ne želi da omogući da Snouden bezbedno dođe iz Moskve u Berlin i svedoči o američkom špijuniranju. Naime, drugi slučaj se odnosi na zaposlenog u Ministarstvu odbrane, koji je bio referent u odeljenju za politiku, zadužen za oblast naoružanja, pa je učestvovao u pripremanju bezbednosno-političkih smernica nemačke politike. Kako kažu nezvanični izvori „Zidojče cajtunga”, ovaj slučaj je „mnogo ozbiljniji” od prvog jer je špijun u BND prodavao dokumenta „ograničene vrednosti”.
„Poražavajući je spektakl gledati kako bivaju otkriveni američki špijuni svake nedelje”, kaže Tomas Operman, šef poslaničke grupe vladajuće Socijaldemokratske partije u Bundestagu, dodajući da bi američko savezništvo sa Nemačkom moglo da bude „u potpunosti urušeno”.
Čak i američki mediji ukazuju da nemačko-američki odnosi prete da padnu na „još niže grane”, dok je „Njujork tajms” ocenio da je „oštar jezik” na relaciji Berlin–Vašington prava retkost od uspostavljanja partnerstva 1945. godine. Kako piše „Njujork tajms”, afera preti zatezanjem diplomatskih odnosa jer su najviši nemački državni zvaničnici besni posle najnovijih otkrića.
Da je to tako svedoči i izjava nemačkog predsednika Joakima Gauka, koji je nemačkoj televiziji ZDF rekao da ukoliko se poslednji izveštaji potvrde – a u međuvremenu su potvrđeni – to znači da je reč „o kockanju sa prijateljstvom između bliskih saveznika”.
„Onda ćemo stvarno morati da kažemo: dosta je”, rekao je Gauk.
Na sve to komentator uglednog nedeljnika „Špigla” piše da je „poniženje to što Amerikanci očigledno ne mare na to što mi (Nemci) mislimo”.
Uprkos tome, Vašingtonu baš ne odgovara ovo zatezanje odnosa, naročito u svetlu ukrajinske krize u kojoj Berlin sve otvorenije zauzima pomirljiviji stav prema Moskvi, insistirajući na diplomatskim pokušajima čak i kada situacija na trenu sve više liči na ratnu zonu.
Ono što je očigledno jeste to da „obični” Nemci sve više žele da njihovi političari vode politiku nezavisniju od SAD. To potvrđuju rezultati istraživanja javnog mnjenja, koje je nedavno objavio „Špigl”, prema kojem je 57 odsto Nemaca mišljenja da bi Nemačka trebalo da bude nezavisnija od Amerike, a čak 69 odsto ispitanika kaže da je njihovo poverenje u američke saveznike opalo.
Nenad Radičević
objavljeno: 11.07.2014.
Pogledaj vesti o: CIA, Vašington
