Izvor: Kurir, 28.Jan.2016, 21:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NISU SAMO KRVOLOČNI TERORISTI, VEĆ MNOGO VIŠE: Šest lica Islamske države

Možda strah od terorizma stvara našu želju da Islamsku državu nazivamo terorističkom organizacijom, ali stav da se radi samo o problemu terorizma, neće pomoći da se ona pobedi. Moraju se prepoznati i poraziti sva njena lica, piše američki analitičar Danijel Bajmen.

Islamska država se opisuje kao teroristička grupa, ali ovaj naziv, iako nije pogrešan, više sakriva nego što objašnjava. Jedan od najboljih istraživača nasilja Odri Kurt Kronin, oštro kritikuje etiketu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << "teroristi" koja se vezuje za Islamsku državu, tvrdeći da nas taj termin zbunjuje u pogledu prave prirode ove grupe i najboljeg načina za borbu protiv nje.

Ali, ako reč “terorizam” nije najzgodnija, ni druge mogućnosti nisu nesavršene. Islamsku državu je najbolje opisati kao amalgam, koji spaja karakteristike mnogih njenih različitih tipova - neki su legitimni, neki stvarno zli. Pitanje definisanja uvek ometa naše razumevanje terorizma, kada nema zajedničke odrednice. Neuspeh da se prepozna i suprotstavi svim licima koje Islamska države pokazuje svetu, ozbiljno ograničava sposobnost da se ona porazi.

Počnimo sa oznakom terorista. Napadi u Parizu, na Sinaju i San Bernardino jasno pokazuju da Islamska Država koristi međunarodnim terorizmom da bi se postigao psihološki efekat, da se zastraše neprijatelji i privuku regruti.

Ipak, ove dve osobine čine da Islamska Država izgleda uobičajeno - čak i previše. Ova grupa je takođe bizaran kult, moderni Bič Božji. To obuhvata seksualno ropstvo i silovanja, i mnogi od njenih regruta su više nego verskom privrženosti motivisani potragom za avanturom, željom za ubistvom i razaranjem, i dinamikom grupe i osećajem pripadnosti. Retorika ISIS je često mesijanska i apokaliptična, a njen propagandni časopis na engleskom jeziku, Dabik, dobio je ime po gradu u Siriji, gde po proročanstvu treba da se desi jedna od poslednjih borbi sa snagama Krstaša. Pre skoro deceniju, jedan od Bagdadijevih prethodnika je u Iraku naredio svojim ljudima da izgrade propovedaonice za Mahdija, mesijanskog spasioca koji će vladati tokom kraja vremena i doneti pravdu u svetu.

Ovde dolazimo do njenog najimpresivnijeg, i najstrašnijeg, uspeha: to je de fakto država, sa sopstvenom vojskom. Terorističke grupe imaju dugu istoriju samouzdizanja, ali težnja Islamske države ka pravoj državnosti nije daleko od realnosti. Ona vlada nad ogromnom teritorijom - koja je na vrhuncu bila otprilike veličine Velike Britanije - i kontroliše sudbinu oko šest miliona ljudi. Islamska država ima vojsku, zajedno sa tenkovima i drugim teškim naoružanjem, a njen stil borbe je često veoma konvencionalan - baš kao i većine država. Pravno, državnost zavisi, delimično od priznavanja, ali većina sociologa prati trag Maksa Vebera, koji je definisao da država ima monopol na legitimno nasilje. Islamska država je razoružala ili potisnula suparničke grupe u oblastima kojima upravlja i postigla monopol nad nasiljem. Mnogi bi mogli osporiti da li je to nasilje legitimno ili ne, ali ono ima bar neke lokalne sledbenike, a njegovo sprovođenje zakona i reda u zemlji iscrpljenoj haosom joj daje dodatni legitimitet.

Pored toga, Islamska Država isteruje druge pružaoce usluga, uključujući i međunarodne nevladine organizacije, jer oni prete njenom monopolu na pružanje usluga. Međutim, napori da se uništi njena trgovina naftom , kao i pad cena nafte, mogu da ometaju njene finansije. Oni taj novac mogu da nadoknade samo pljačkom ili iznudom. Čini se da su javne usluge Islamske države sve lošije i skuplje, što može da dovede do pada njene popularnosti.

Možda nas strah od terorizma stvara našu želju da Islamsku državu nazivamo terorističkom organizacijom, ali stav da se radi samo o problemu terorizma, neće pomoći da se ona pobedi. Kako bi se najbolje borilo protiv nje, moraju se prepoznati i poraziti sva njena lica.

(Lawfare - priredio M. Đorđević)

Nastavak na Kurir...