Izvor: Vesti-online.com, 01.Jul.2016, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada Englezi zabiju nož u leđa...
Mi u Srbiji bar znamo kako je kada kum izda kuma (političkog ili "pravog"), kada se zarad interesa prelazi preko svih principa i ubeđenja, ali mora se priznati da su Englezi pokazali jednu specifičnost. Politička izdaja u poslednji čas, iznenada, kada više nema vremena za bilo kakvu ozbiljnu reakciju...
U četvrtak u 9 časova ujutro, Boris Džonson, gradonačelnik Londona u dva mandata (2008-2016) i jedan od predvodnika kampanje za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << bio je "već viđen" za mesto naslednika Dejvida Kamerona na čelu Konzervartivne partije, a time i premijera Velike Britanije, koji je trebalo da sprovede u praksi ono za šta se najviše zalagao - bezbolan raskid Ujedinjenog Kraljevstva sa ostatkom Unije.
Istog dana, u 9.05, sve Džonsonove nade da će predvoditi Britaniju raspale su se u paramparčad. Šta je moglo da se desi u tako kratkom roku? Britanski mediji su to opisali kao "Brutovo zabijanje noža u leđa".
Naime, ministar pravde Majkl Gouv, najbliži saradnik Borisa Džonsona u kampanji za Bregzit i jedan od najuticajnijih članova vladajuće Konzervativne partije, izjavio je u intervjuu za Bi-Bi-Si da je "uživao radeći sa Borisom u kampanji, ali da smatra da on nije svim srcem bio za Bregzit i da nije sposoban da u ovom teškom trenutku ujedini ni partiju, a ni državu". Tom prilikom, naravno, obelodanio je svoju kandidaturu za tu poziciju.
Džonson se dva sata kasnije, šokiran, povukao iz trke, jer je shvatio da nema podršku u stranci i da je uzaludno boriti se. Bio je izdan u poslednji čas, jer je u četvrtak u podne isticao rok za podnošenje kandidatura za novog lidera vladajuće stranke u Britaniji.
Javnost u zemlji je takođe bila potpuno iznenađena, jer je Boris Džonson veoma popularan i važio je za sigurnog pobednika stranačkih izbora. Sada su glavni kandidati za mesto premijera Velike Britanije upravo Majkl "Brut" Gouv i ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej, a Džonsonu ostaje da pokuša da oživi naizgled uništenu političku karijeru.
Treba napomenuti da bivšeg gradonačelnika Londona ipak malo ljudi žali, jer je mnogima ostalo u sećanju kako je on prošle godine, u saradnji baš sa tim istim Gouvom, na skoro identičan način "izdao" svog najbližeg saradnika Dejvida Kamerona, kada nije hteo da ga podrži u borbi za ostanak Britanije u EU, posle čega je zakazan referendum, a vidimo kakve je to tektonske poremećaje izazvalo.
Možemo da mislimo o Englezima šta hoćemo (a uglavnom mislimo loše), ali jedno im se mora priznati. Političar koji doživi poraz, hteo ne hteo, podnosi ostavku, a na njegovo mesto dolazi isto tako sposoban ili još bolji kandidat. Sistem funkcioniše, i nema mesta liderstvu i "mesijanstvu" kakvo je izgleda suđeno našoj voljenoj Srbiji.
Ako bi neko i pomislio da se "otrgne" demokratskim procedurama, tu su javnost i mediji koji bi izvršili takav pritisak da "diktatoru u pokušaju" ne bi preostalo ništa drugo nego da odustane od svojih zamisli. Voleo bih kada bi jednog dana tako nešto mogao da kažem i za Srbiju...
Nastavak na Vesti-online.com...
