Izvor: Politika, 18.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska trojka prezadovoljna
Nemoguće je zamisliti u budućnosti EU bez Srbije, preneo je Koštunica ocenu evropskih zvaničnika
Specijalno za "Politiku" od dopisnika Tanjuga
BRISEL – Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica dobio je sinoć od Evropske unije pozitivnu ocenu za svoj Akcioni plan za ostvarivanje pune saradnje Srbije s Haškim tribunalom, koji bi mogao da dovede do nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju .
Ozareno lice Visokog predstavnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane na konferenciji za novinare nakon sastanka u Briselu pokazivalo je više od svega zadovoljstvo sastankom premijera Koštunice i trojke EU.
Solana je izjavio da je "danas veoma srećan i da je Akcioni plan veoma dobar dokument". "Siguran da će ovo biti ne samo dobar, već i vrlo uspešan dokument", izjavio je Solana.
Predsedavajući EU, finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja, i evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavili su da Akcioni plan pokazuje jasnu i nedvosmislenu nameru Srbije da ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom. "Akcioni plan jasno pokazuje rešenost Srbije da ostvari punu saradnju s Hagom, uključujući hapšenje i transfer Ratka Mladića", izjavio je Tuomioja novinarima neposredno posle razgovora "trojke" Evropske unije s srpskim premijerom.
Koštunica je, u razgovoru s novinarima, rekao da je veoma zadovoljan razgovorom s "trojkom" EU i podrškom koju je Srbija dobila. "Više sam nego zadovoljan razgovorima i podrškom koju sam sinoć dobio, kao i ocenom da je nemoguće zamisliti u budućnosti Evropsku uniju bez Srbije, veoma bitnog faktora stabilnosti na zapadnom Balkanu", izjavio je Koštunica.
U trojci EU su Solana, Ren, Tuomioja, a sastanku je prisustvovao i budući predsedavajući EU, nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer. "Ovim Akcionim planom pokušavamo da otklonimo prepreku koja je dovela do prekida pregovora... Očekujem da će nam plan omogućiti punu saradnju s Haškim tribunalom i nastavak pregovora o SSP", izjavio je Koštunica, dodajući da "možemo biti optimisti kad je reč o budućim koracima Srbije ka Evropi".
Koštunica je naglasio da ono što je novo u planu, to je "puna i transparentna saradnja vlasti u Beogradu i Haškog tribunala, pogotovu glavnog tužioca".
Prema njegovim rečima, plan takođe omogućava punu, međusobnu saradnju bezbednosnih službi, uključujući punu i direktnu saradnju koordinatora službi s Haškim tribunalom, odnosno glavnim tužiocem.
Sam plan ima tri strane i po tome je sličan hrvatskom, dodao je srpski premijer, i naglasio da on uključuje, pored medijske kampanje, i pitanja vezana za bezbednosni sektor, proceduru saradnje s Haškim tribunalom kao i pojedine amandmane postojećih zakona. "Akcioni plan će biti praćen veoma detaljnim operativnim planom, ali mi ćemo još ranije, pre nego što taj plan bude sačinjen, vredno raditi na ostvarenju Akcionog plana", naglasio je predsednik srpske vlade.
Akcija važnija od plana
Tuomioja i Ren su istakli da je sada na redu primena Akcionog plana i da su same akcije bitnije od dokumenta.
"Akcioni plan predstavlja vrlo dobru osnovu za dalju saradnju i primena mora odmah da počne", izjavio je Tuomioja.
Ren je naglasio da je "akcija važnija od plana" i da su "rezultati ti koji su važni".
"Plan je način da se dođe do cilja", izjavio je Ren i dodao da je namera EU bila da se Srbiji pomogne da napravi Akcioni plan, koji bi joj omogućio punu saradnju i konkretne rezultate. Na pitanje kada bi pregovori o SSP mogli biti nastavljeni, Ren je izjavio da je EU "spremna da pregovore nastavi čim se uspostavi puna saradnja s Haškim tribunalom".
"Ta puna saradnja s Haškim tribunalom mora voditi hapšenju i transferu Ratka Mladića i drugih preostalih optuženih u Hag, i to jeste nužni uslov za obnovu pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju", ponovio je Ren i podvukao da, prema njegovim saznanjima, Savet ministara EU jednodušno podržava taj stav.
"Srpski lideri i demokratske snage u Srbiji sada moraju da iskoriste priliku i ispune uslove za punu saradnju s Haškim tribunalom. Primena i konkretne akcije su u rukama Srbije", naglasio je Ren. Evropski komesar je istakao i da je EU "u potpunosti posvećena stabilnosti Srbije".
Tuomioja je dodao da se EU u potpunosti zalaže za evropsku perspektivu Srbije i za blisku saradnju s njom, te je u tom kontekstu posebno naglasio najavljene pregovore o viznim olakšicama, regionalni sporazum o slobodnoj trgovini, finansijsku pomoć i jačanje dijaloga.
"Kada su u pitanju pregovori o viznim olakšicama, finsko predsedništvo je spremno da tu ide napred brzo i efikasno", naglasio je finski ministar.
Sastanak trojke EU-Srbija je bio direktna posledica diskusija na poslednjem sastanku Saveta ministara u junu, kada je odlučeno da se "pomogne Srbiji da ona pomogne sama sebi". Brisel je stoga odlučio da pojača napore da bi poslao "pozitivnije" poruke Srbiji.
O viznim olakšicama u četvrtak
U sklopu te strategije, Ren je juče najavio da će Evropska komisija u četvrtak predstaviti mandat za pregovore sa Srbijom o viznim olakšicama i o readmisiji.
"To će biti ključni test za ozbiljnost Evropske unije da uključi Srbiju i ostatak regiona u evropsku maticu", izjavio je Ren.
On je naglasio da je zadovoljan što je finsko predsedništvo rešeno da ovo pitanje, o kojem se "već predugo priča", konačno i reši.
Ren je dodao i da je predstavio ministrima spoljnih poslova EU preinačeni mandat za pregovore o SSP sa Srbijom i novi mandat za pregovore o SSP sa Crnom Gorom.
"Savet će usvojiti te mandate nakon letnje pauze", izjavio je Ren.
O pozitivnim signalima Srbiji je na sastanku Saveta ministara govorio i slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel.
On je istakao da u "Srbiji jačaju antievropske, nacionalističke, radikalne snage", te da je potrebno pomoći onima koji veruju u evropsku perspektivu Srbije.
S druge strane, Rupel je naglasio da bi tu pomoć – pre svega po pitanju viznih olakšica i finansijske pomoći – trebalo usloviti saradnjom s Haškim tribunalom i uspostavljanjem evropskih standarda.
Rupel je povezao i pitanje evropske perspektive Srbije sa budućim statusom Kosmeta.
Slovenački šef diplomatije je u tom kontekstu ocenio da nezavisno Kosovo nije moguće bez članstva čitavog regiona u EU, te se založio za nezavisnost Kosova pod uslovom da Srbije uđe u Evropsku uniju.
Ovakvom povezivanju pitanja evropske perspektive Srbije i budućeg statusa Kosmeta se međutim suprostavio luksemburški ministar spoljnih poslova Žan Aselborn, dok je prema izvorima sa sastanka, još nekoliko ministara negodovalo zbog ovakve ideje.
Aleksandar Mitić
[objavljeno: 18.07.2006.]
