Izvor: Blic, 16.Nov.2015, 12:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LEGENDA U PENZIJI Raul se titulom oprostio od fudbala
Fudbalska Španija je u noći izmedju nedelje i ponedeljka slikom, zvukom ili bar u mislima bila u Njujorku. Tamo je, daleko od kuće, poslednju utakmicu u profesionalnoj karijeri igrao Raul Gonzales Blanko, nekadašnji golgeter Real Madrida i španske reprezentacije.
Posle 21 godine profi-karijere stavio je tačku a oproštaj nije mogao biti lepši. Njegov poslednji klub, nekada slavni Kosmos, pobedio je Otavu sa 3-2 u finalu
NASL, druge američke soker-lige. Nije bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << strelac, ali je asistirao za treći gol.
Pedantna statistika kaže da je u karijeri odigrao 1.016 utakmica i dao 427 golova. Od tih brojki 102 meča i 44 gola su u dresu reprezentacije, ostatak u klubovima: 741/323 u Realu, 98/40 u Šalkeu, 44/11 u katarskom Al-Asadu i 31/9 u Kosmosu.
Spisak osvojenih titula je impresivan: 6 liga Španije, 4 Super-kupa Španije, 1 Super-kup Evrope, 3 Lige šampiona, 2 Interkontinentalna kupa, Kup i Super-kup Nemačke, liga i kup u Kataru, „Spring Seasons“ i Liga NASL sa Kosmosom.
Na malom stadionu na kome danas igra Kosmos (11.000 mesta) na jednom transparentu pisalo je: „Adios, leyenda“ (Zbogom, legendo).
Na tribinama je bila kompletna familija, supruga Mamen i petoro dece: Horhe, Ugo, Ektor, Mateo i Marija, njegov dugogodišnji menadžer Hines Karvahal i prijatelji medju kojima i košarkaš Njujork Niksa Karmelo Antoni.
Kosmos je osvojio titulu posle 33 godine a Raul se, kao i svojevremeno Pele,
oprostio pobedom u dresu njujorškog kluba.
Raul je bio i ostao idol u Španiji zbog svog fudbalskog umeća ali i džentlmentskog ponašanja na terenu i van njega. Ne pamti se neka polemika vezana za njega, neki nesportski gest, ružna reč...Davao je golove nevidjenom lakoćom, popularnost podnosio sa neuobičajenom mirnoćom, ćutao i u sebi preživljavao ispadanje iz reprezentacije još 2006. kada ga Luis Aragones nije poveo na Svetsko prvenstvo.
Iz Reala je otišao nekako na mala vrata, ali je u Šalkeu pokazao da nije (bio) za fudbalsku penziju. Ni tada se nije, ili bar ne javno, ljutio niti je ikada rekao nešto protiv Reala. Igrao je i davao golove, ono što je od malena, od debija sa 17 godina protiv Saragose, najbolje znao da radi.
Njegov najstariji sin nosi ime Horhe po Valdanu, prvom treneru koji je verovao u
njega i dao mu šansu.Njegov poslednji trener, Djovani Savarese u Kosmosu, iskreno je rekao: „On je meni pokazao mnogo više nego što sam ja mogao njemu“.
Kosmos mu nudi da bude direktor , Real bi da ga vidi u ulozi ambasadora, federacija i španska liga takodje računaju na njega, ali on ne žuri.
„Želim da budem otac i uživam sa familijom“, kaže Raul.
Tvrdi da neće biti trener, ili bar ne u narednim godinama. Srećan je čovek koji može toliko da bira, od mesta za život do posla koji će raditi ali takva privilegija ne pada s neba. Stiče se talentom i radom, ili obrnuto, a Raul Gonzales
Blanko je i jedno i drugo imao na pretek.
Pogledaj vesti o: Penzija
