Izvor: Sportski Žurnal, 08.Okt.2010, 11:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KVATRO FORMAĐO: Imali smo i lepši autobus

Na­pu­šta­mo i Fi­ren­cu, kre­će­mo za Rim, tač­no je 8 ča­so­va, ve­li­ka je gu­žva, ali i raz­li­či­to ras­po­lo­že­nje is­pred Ho­te­la „Ho­li­dej In“. Ku­ban­ci i Sr­bi na­sme­ja­ni, Ru­si i Bu­ga­ri bez tek­sta uno­se tor­be u auto­bu­se, na ko­ji­ma pi­še Mo­de­na!
Oni rim­ski su, bar nam ta­ko >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << de­lu­je u ju­tar­njoj eufo­ri­ji ne­ka­ko i lep­ši i ve­ći, na kra­ju kra­je­va, idu za pre­sto­ni­cu, ne na se­ver. Pa zar ni­smo već sto pu­ta na­pi­sa­li, „što ju­žni­je, to va­žni­je“. Sr­bi su se pri­dr­ža­va­li ove de­vi­ze i od Tr­sta, pre­ko Mi­la­na i Fi­ren­ce, ušli u pra­vi bus.
Sr­dač­ni po­zdra­vi „pla­voj če­ti“, sti­žu i sa re­cep­ci­je Ho­te­la, La­slo Lu­kač, ču­do od tim me­na­dže­ra, po­de­lio je po­klo­ne, sti­žu i po­ljup­ci, za pra­vo šar­me­ra, ka­kav je naš La­ci.
Put do Ri­ma i ni­sam baš naj­bo­lje pra­tio, auto­put, dve tra­ke, pre­le­pi pej­za­ži, po br­di­ma ve­li­ki broj pre­le­pih pri­vat­nih po­se­da, ne­što po­put dvo­ra­ca, sli­kao je to sve pro­fe­sor Mi­ljan Gr­bo­vić, za­lju­blje­nik u fo­to­gra­fi­ju. Ja se za­du­bio u do­bar film, gle­dam „Sen­tu­ri­o­na“, u dru­štvu Dra­ga­na Cvet­ko­vi­ća. Ka­že po­pu­lar­ni Če­da, či­sto da osta­ne­mo u fa­zo­nu Ri­ma.
Gu­žva pred ula­skom u pre­sto­ni­cu, raz­log na­ža­lost sa­o­bra­ćaj­na ne­sre­ća. Iz po­za­di­ne auto­bu­sa ve­li­ka gra­ja. Ta­mo „za­da­va­nja“ igra­ju ku­mo­vi Ja­nić i Sa­mar­džić, pro­tiv Pod­ra­šča­ni­na i Ro­si­ća. Bio sam sve­dok po­be­di Bo­ki­ja i Sa­ma­re, ali ka­že Po­tke, ovo im je pr­vi tri­jumf po­sle ko zna ko­li­ko.
Le­po je bi­lo i na ula­sku u Ho­tel Še­ra­ton. Ko­le­ge no­vi­na­ri na sve stra­ne, Ita­li­ja­ni od sr­ca če­sti­ta­ju na po­be­di pro­tiv Ru­si­je. Đan­lu­ka Pa­si­ni i Lu­ka Mu­ci­o­li, ko­ji već ne­ko­li­ko go­di­na ra­de u tan­de­mu, ka­ko za no­vi­ne, ta­ko i za sajt „vol­leyball.it“, že­le naj­sve­ži­ji in­ter­vju sa Ni­ko­lom Gr­bi­ćem. Uop­šte ni­je la­ko do­ći do na­šeg ka­pi­te­na.
On je već u sen­dvi­ču Bi­ra­re­li­ja i Sa­le, opi­su­je im de­ša­va­nja sa utak­mi­ce pro­tiv Ru­si­je, ovi se ra­du­ju kao da su oni eli­mi­ni­sa­li „ba­ću­ške“. Ne­ka­ko su nam se svi ob­ra­do­va­li, vi­de­će­mo ka­ko će to iz­gle­da­ti na ra­stan­ku.
Svi na­ši igra­či su vid­no ras­po­lo­že­ni, put ni­je osta­vio tra­ga, emo­ci­ju ra­stu kad u Ho­te­lu vi­di­te Bra­zil­ce i Ita­li­ja­ne. De­fi­ni­tiv­no, u epi­cen­tru smo zbi­va­nja 17. Svet­skog pr­ven­stva, Sr­bi­ji je ta­mo i me­sto, već po­sled­njih 15 go­di­na!
Mo­ra­mo da po­hva­li­mo i or­ga­ni­za­ci­ju. Vo­lon­te­ri nam de­lu­ju kao ma­la „cr­ve­na ar­mi­ja“, ne ona na ko­ju ste po­mi­sli­li, sa tom smo za­vr­ši­li. Ovi de­ča­ci i de­voj­či­ce su svi jed­no­o­bra­zno ob­u­če­ni i na ko­ju god stra­nu po­gle­da­te, vi­di­te ne­što cr­ve­no i na­sme­ja­no, ka­ko vas pi­ta oči­ma, da li vam ne­što tre­ba? Za sa­da ni­šta po­seb­no, još sa­mo jed­na me­da­lja i odo­smo ku­ći... Valj­da ne tra­ži­mo pu­no.

Nastavak na Sportski Žurnal...