Izvor: Sportski Žurnal, 05.Avg.2012, 21:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Adeko Kup: Srbija vlada regionom

SRBIJA – SLOVENIJA 80:75 (19:17, 20:17, 26:16, 15:25)
Dvorana: „Stožice“. Gledalaca: oko 4000. Sudije: Petek, Majkič i Gajšek (Slovenija). Osvojene lopte: Srbija 5, Slovenija 5. Izgubljene lopte: Srbija 13, Slovenija 10. Asistencije: Srbija 17, Slovenija 12. Lične greške: Srbija 31, Slovenija 23. Pet ličnih grešaka: Krušič u 38. minutu (Slovenija).
SRBIJA: Teodosić 2, Bjelica 7, Anđušić 2, Mačvan 8, Štimac 6, Tepić 7, Rašić 8, Ilić 4, Savanović 9, Erceg 5, Nedović 15, Lučić 7.
SLOVENIJA: Rojc 6, Murič 2, Vidmar, Balažič 13, D. Lorbek 9, Rupnik, Blažič 11, Nahbar 2, Zagorc, Zupan 7, Krušič 7, Z. Dragić 18.
Najbolja košarka na prostorima bivše SFRJ igra se u Srbiji. Neka bude da smo pristrasni, ali i činjenice govore tome u prilog. Jeste, u Ljubljani nismo odmerili snage sa Makedonijom i Crnom Gorom, ali smo svu ostalu bivšu braću savladali na Adeko kupu. Osim toga, ovaj turnir smo osvajali i kada se zvao „Kup šest nacija“.
Posle Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u nedelju je u „Stožicama“ pred naletima čete Dušana Ivkovića pala i Slovenija. Jeste da smo u finišu meča zamalo prosuli sve što smo uradili, ali kapital koji smo stvorili sjajnom igrom u drugom poluvremenu, predvođeni jednim od debitanata – Nemanjom Nedovićem, bio je dovoljan za pobedu i finiš priprema za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo dočekuju u sjajnom raspoloženju.
Bez trojke u prvom periodu, sa samo dve u drugom – ukupno 10-2. Ali, Srbija je i pored toga većim delom vodila. A, onda smo „ušli“ u šut. Krenulo je trojkom Aleksandra Rašića na početku drugog poluvremena, nadovezao se iz iste daljine Nemanja Bjelica i Srbija se prvi put nešto osetnije odlepila – na 45:36. A tek je bila počela.
Ovaj deo igre bio je neuporedivo bolji od svega što smo videli u prvom poluvremenu. Bili smo brži, agresivniji, borbeniji, jači u odbrani, skoku, na kraju i precizniji. Uz gore pomenute trojke, ubacili smo još tri, uz strašan procenat šuta – 63 odsto (8-5). Slovenija nije imala šansi. Čak ni uz ogromnu „pomoć prijatelja“ u žutim dresovima.
Poslednji dalekometni hitac bio je delo razigranog i mnogo sigurnijeg Nemanje Nedovića koji je u ovom delu igre ubacio 10 poena, a tačku na odlični period našeg tima stavio je Vladimir Lučić, sjajnim zakucavanjem za 15 poena viška (65:50) pred poslednji mali odmor.
I to sve bez Teodosića, koji se posle sedam minuta igre u prvom periodu, „odmarao“ na klupi. Zasluženo, posle fantastične partije protiv Bosne i Hercegovine.
I kada je jednom uhvatila ritam, Srbiju nije bilo moguće zaustaviti. I nisu naši momci više dobijali aplauze samo za akcije u napadu, sve češće su čestitke padale i za dobro odigranu odbranu. Kako je koji od momaka uzlazi u igru, tako je prolazio i kroz zapisnik. Maljković nije nalazio rešenja da iz zaustavi.
Na tri minuta i 53 sekunde pre kraja, u trenutku kada je kroz zapisnik prošao i Danilo Anđušić, a Srbija povela 79:61, počeli smo da zaključujemo priču.
Poranili smo. Na minut i 38 sekundi pre kraja Slovenija je prišla na 71:80. Onda su se i „Stožice“ probudile, zvižduci su prekinuli komunikaciju među našim igračima. U napadu smo potrošili 24 sekunde, a da nismo uputili loptu ka košu Slovenije. Ivković je reagovao minutom odmora, a Lučić na liniju penala poslao Blažića. On nije bio precizan, ali se u narednom napadu iskupio – poentirao je iz kontre za 73:80, da bi Zupan zakucavanjem uveo utakmicu u dramu 75:80. Ali, tu je i bio kraj drame. Osim kačenja Lučića i Blažića, posle koga su obojica otišla na klupu, preostalih 16 sekundi nisu doneli ništa više.

Nastavak na Sportski Žurnal...