Izvor: S media, 04.Jul.2010, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šetač u Moravi ulovio Krabu i Pevca
Akcija hapšenja lekara sa Instituta za onkologiju i radiologiju zove se „Kraba". Pre toga, policija je imala i šifrovane nazive akcija „Sablja", „Morava", „Pevac", „Balkanski ratnik", „Armagedon"... Ko i kako u policiji odlučuje o ovim nazivima?
Pre „Krabe", najčešće se spominjao „Armagedon", kako je označena međunarodna policijska akcija suzbijanja dečje pornografije na internetu. Akciju hapšenja osumnjičenih za dečju pornografiju pripadnici SBPOK-a >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nazvali su „Armagedon" kao asocijaciju na smak sveta. Prilikom hapšenja inspektori nisu mogli da veruju koliko su izopačenih snimaka i fotografija videli.
Prethodno je pažnju javnosti zaokupirala akcija kodnog imena „Balkanski ratnik", razbijanje narko-lanca u Južnoj Americi posle čega je krenulo stezanje obruča oko kriminalne grupe Darka Šarića.
Njoj je prethodila akcija „Morava", u kojoj je tokom jedne noći pohapšeno više od 650 dilera droge, a koja je okarakterisana kao početak velikog udara na narko-bande. Kada je ta akcija bila u toku, procurila je informacija koju je do tada znalo malo ljudi: da je u policijskom šifrovanom jeziku „Morava 1" naziv za ministra policije, pa tako bezbednjaci kažu „preuzimam Moravu 1" umesto „idem po ministra". U policiji nisu želeli za javnost da otkriju da li su istiniti navodi da je akcija dobila ime po ministru.
„Šetač" je bio naziv za akciju u kojoj su sistemom ubačenih agenata uhapšeni pripadnici dveju kriminalnih grupa osumnjičenih za pranje novca.
Najpoznatija policijska akcija do sada je „Sablja", koja je usledila posle ubistva premijera. Posle toga je pokrenuta i policijska akcija „Mreža" 2003. godine, koja je trebalo da otkrije kanale krijumčarenja cigareta tokom devedesetih godina.
Imena policijskim akcijama ne daju se slučajno, bez ikakve veze. Kada je uhapšeno sedamnaestoro direktora preduzeća u kompaniji „Agroživ", živinarskom prehrambenom gigantu, akcija je simbolično nazvana „Pevac".
U policiji nerado otkrivaju na koji način daju imena svojim akcijama. Najčešće neko ko vodi akciju ili u njoj učestvuje neformalno počne da koristi neki naziv, koji usvajaju i ostali, da bi taj naziv posle bio zaveden u službene beleške.
Tajni jezik policije
Kao što kriminalci imaju žargon koji razumeju samo oni, tako i policija ima svoj „tajni jezik". Šifrovani nazivi koriste se upravo kako oni koji su sa druge strane zakona ne bi saznali da su predmet interesovanja i obrade policije. Policijski žargon je nešto što nastaje iz praktičnih i opravdanih razloga jer kriminalci vrlo često prisluškuju policiju koja mora da priča šifrovanim jezikom kako bi sakrila svoje aktivnosti.
Marko Nicović, policijski ekspert i bivši šef beogradske policije, objašnjava da se nazivi akcija osmišljavaju tako da se na osnovu imena ne može „provaliti" šta je suština akcije, ali i da sam naziv ipak ima veze sa policijskim radom.
- Bira se naziv na osnovu kojeg se ne može lako otkriti šta se iza njega krije. Sledeći korak u osmišljavanju imena policijskih akcija je da ipak svojim imenom povezuje neke detalje, način rada ili operativni zahvat. Nazive obično smišlja onaj čovek koji vodi operaciju - objašnjava Nicović.
On kaže da nije tačno da se nazivi policijskim akcijama daju tako što kompjuter nasumično izbaci neku reč. To nije dobar način zbog hakera koji lako mogu da provale šta se krije iza šifrovanih naziva kojima se služi policija.
(A. M.)
Pogledaj vesti o: Smak sveta 2012
.jpg)
