Izvor: NaDlanu.com, 05.Dec.2011, 17:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duška Jovanić pod vulkanom
Očekivala sam sveži entuzijazam i svakako prijatnu luftiražu za mozak. Na tradicionalnom reliju oldtajmera, Duška Jovanić se uverila da je, ipak lakše plakati u tramvaju, nego u ferariju
Nisam mogla ni da pretpostavim da ću smak sveta posmatrati kroz prozor žutog rimskog taksija, suočena s događajima o kojima će, kada sve prođe, poslušni učiti u školi verujući u moć istorije i zavideći nam na burnoj prošlosti. - Kako je u Palermu? - pitala sam tada svog prvog hotelskog komšiju, nezgrapnog Sicilijanca koji se često smejao. - Isto kao i u Sarajevu - lukavo mi je odgovorio gospodin Karnevali tonom koji je bio mnogo više od formalne srdačnosti. Predstavio mi se kao upravnik gradske biblioteke i ljubitelj umetnosti, požurivši da me upozna sa svojim lepom mladom ženom i četvoro dece. Sledećih nekoliko dana moja soba je ličila na cvećem zakrčenu staklenu baštu, pošto mi je tajanstveni sicilijanski kavaljer poklanjao previše pažnje. Ali kada su mi na recepciji uzbuđeno saopštili da mi je stigao ljupki paketić s crnom svilenom mašnicom u kome je na bez plišu ležao ženski sat marke Fendi, shvatila sam da je đavo odneo šalu i požurila sam da ga vratim u radnju. Bilo je to baš davno, u periodu moje lude zaljubljenosti u Italiju. - U međuvremenu su nam još mnogo toga sručili na glavu, ali početak ove priče se još opasno drži zadate teme. Uostalom, putovanje avionom je dušu dalo za kovanje planova, ali i za retrospekciju. I danas mi, pogotovo kada sam u stanju hibernacije, malo, malo pa iskrsne neka njihova hiper uživancija. Ove jeseni da me namame i očaraju uspeli su članovi tajnog društva “Volante“ iz Firence. Reč je o ekpici ludoj za oldtajmerima. Bila sam opčinjena koliko ih maze i paze kao da su retki kućni ljubimci ili članovi uže familije - a neki svoje fascinantne igračke hladno drže - u dnevnoj sobi. Kada sam malo bolje istražila, shvatila sam koliko su u pravu: te savršene mašine kriju sačuvan trenutak i čudesnu snagu vrednu pohranjivanja u vanvremensku kapsulu. Sve pokušavam da se suzdržim i ne otkrijem odmah kako su me izazvali da presložim svoje dugogodišnje navike i istrčim na novo igralište. Očekivala sam sveži entuzijazam i svakako prijatnu luftiražu za mozak. Ali, trebalo je da zasučem rukave i pošteno zaradim taj precenjeni “vetar u kosi“. - Lakše je kukati u Ferrariju, nego u tramvaju - dobacila mi je prijateljica legendarni cinični savet Fransoaz Sagan. Ali ja sam zaista bila na ivici suza kada me je, dok sam, doduše pompezno, ali zato nespretno i nepažljivo - izlazila iz niskog trkačeg Ferarija iz pedeset i neke - za opomenu i dugo sećanje - opekao auspuh. Već sutradan sam prestala da se šepurim i počela sam da se ponašam kao surovi suvozac. Raid dell Etna je čuveni tradicionalni reli koji se već četrneast godina odražava na Siciliji - uz učešće vintage limuzina i njihovih ponosnih vlasnika iz Italije, Švajcarske, Francuske, Monaka, Švedske, Belgije, Austrije, Nemačke, Grčke, Španije, Brazila i Engleske, dok je samurajski duh Japana, branio prilično uštogljeni par neraspoložen za bilo kakvu intimizaciju. Za razliku od njih, ostali učesnici ovog uzbudjivog hepeninga pod pokroviteljstvom šnajderskog brenda Corneliani, držali su se zajedno, kao super simpa grupica zanesenjaka u retro sentimentalisanje. Za tih nekoliko omamljujućih dana, postali su mi dragi uzori za buduće male lične ekskurzije. - Trebalo je da po planu vođe puta, Đovani Spine - procunjamo po Taormini, Siraguzi, Katanji, a ja sam gorela od želje da se što pre dokopam Etne, najvišeg vulkana u Evropi, pogotovo što je poslednji put iskalio svoj bes, izbacujući pepeo i lavu, ovog avgusta. Dok sam se “truckala“ u crvenom kabriju, marke Ferari, bilo mi jasno zašto je Etna jedan od pitomijih vulkana, iako je u prošlosti umeo da pravi neviđene katastrofe. Danas u njegovoj okolini spokojno živi na hiljade ljudi, uglavnom zbog vrlo plodnog zemljišta na kome uspevaju voće, povrće i vinova loza. Zanimljivo je da je Etna tiha, mada radi neprestano i žitelji su se navikli na nju i zavoleli je. Na gala večeri u Palati Biskari, između ostalih delicija - poslužen je lokalni specijalitet - rižoto sa pistaćima, koji obavezno treba čekirati. Prepoznaćete to vreme, eleganciju, dostojanstvo, tišinu i glamur. Sledećeg dana zabola sam se u svoj omiljeni sektor: story telling. Ovog puta, u pitanju su dnevne beleške onih blesavih situacija koje vas zadese u taksiju. Već od samog starta namirisala sam diverzantsku operaciju. Pokazujući mi okolinu Palerma, tip mi je servirao, razoružavajuću, ali efektnu strogo poverljivu foru. Šofer kultnog junaka u borbi protiv mafije, preživeo je najspektakularniji atentat u istoriji „Koza nostre“. Nije teorija zavere, ali ni ostalo vas neće razočarati. Đovani Falkone, jedan od najupornijih i najhrabrijih sicilijanskih sudija, sa svojom suprugom Frančeskom, telohraniteljima i trojicom policajaca u sekundi se preselio na onaj svet, a s njim i njegovom svitom u nebo je bukvalno odletelo i nekoliko kilometara autostrade, nedaleko od Palerma, na mestu - gde na obližnjem brdu, po ugledu na fabulozni Holivud, piše: NO MAFIA. Možda će taksista morati na kraju i da me ubije, ali druknuo je da Falkoneov drajver nije ni bio za volanom, jer je njegova žena obožavala da vozi, pa su ga posle svega, spasile plastične operacije. Tadašnji bos bosova, Toto Riina, zvani Zver, imao je 62 godine i 162 centimetra visine. Pričalo se da je „kepec koji je samo ubijao“ bio odgovoran za smrt 120 ljudi iz sveta biznisa i politike, među kojima su i general Dela Kjeza i sudije Falkone i Borselino. Toto Riina je, dok sam ja u Italiji bezbrižno studirala, ulovljen u samom centru Palerma, iako se osećao potpuno sigurno u gradu u kome je ilegalno živeo više od dvadeset godina. Za njim su u to vreme tragale mnoge tajne službe i na hiljade policajaca, a uhapsila su ga dvojica karabinjera, uhvativši ga bez lične karte, oružja i pratnje samo u društvu šofera njegovog ozloglašenog „sitroena“. Ubrzo se najtraženiji gangster u istoriji Italije preselio u rimski zatvor Rebibija, a odmerene su mu čak četiri doživotne robije.Duška Jovanić
Pogledaj vesti o: Smak sveta 2012
