Izvor: Kurir, 24.Avg.2016, 10:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SEIZMOLOŠKI ZAVOD ZATRPAN POZIVIMA: Srbi se prepali, pa zvali da pitaju hoće li se tresti i kod nas
.
Iako potres nije mogao da se oseti kod nas, društvene mreže su učinile svoje pa su i građani Srbije, gotovo u realnom vremenu, saznali za dešavanja u okolini italijanske prestonice
To potvrđuje i Branko Dragičević, zamenik direktora seizmološkog zavoda Srbije koji za Kurir kaže da su se telefoni dežurne službe zavoda usijali od poziva zabrinutih građana koji su strahovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da bi se potres mogao proširiti i na Srbiju, ali i onih koji imaju prijatelje i porodicu u Italiji
Međutim, Dragičević navodi da se opasnost po našu zemlju ovim zemljotresom nije ni povećala ni smanjila
- Ovaj zemljotres, kada je u pitanju Srbija, ne menja ništa Opasnost po našu zemlju nije se ni povećala ni smanjila, ona jednostavno postoji na ovim prostorima Živimo na relativno trusnom području što pokazuje i brojka od oko 1500 potresa koje naš zavod registruje tokom godine u Srbiji i od čak 4500 potresa godišnje koje registrujemo u okolini Naravno, ti potresi najčešće nemaju snagu koja bi mogla da ugrozi građanstvo i infrastrukturu - kaže Dragičević
On dodaje da zemljotres u Italiji nikako ne možemo povezati ni sa onim u Budvi od pre dva dana, i dodaje da se zemljotresi ne mogu predvideti, već da se zaštita sastoji u izgradnji objekata koji će moći da odole ljuljanjima tla
- To vam je isto kao sa poplavama Ne može se predvideti da li će ih i kada biti Mere zaštite sastoje se u izgradnji objekata koji će moći da odole tim nepogodama - kaže Dragičević
Foto: AP
Najveći zemljotresi koji su pogodili Srbiju dogodili su se: 1892 godine u Svilajncu, 1921 u Vitini, 1922 u Lazarevcu, 1927 na Rudniku, 1980 na Kopaoniku, 1998 u Mionici, 2002 u Gnjilanu i 2010 u Kraljevu
Serija razornih zemljotresa na Balkanu u poslednjih pedesetak godina pokazuje da je ceo širi region trusno područje
- 26 jula 1963 zemljotres magnitude 6,9 stepeni po Rihteru zahvatio je Skoplje, poginulo je više od 1000, a povređeno oko 3000 ljudi
- 27 oktobra 1969 tresla se Banjaluka Instrumenti su izmerili šest stepeni po Rihteru, a poginulo je 15 ljudi, dok je preko 1000 i teže povređeno Na tom području snažan potres je bio i 3 marta 2005 godine
- 4 mart 1977 u rumunskoj oblasti Vranča registrovan najjači zemljotres u jugoistočnoj Evropi Potres, jačine 7,2 stepena po Rihtereovoj skali porušio je oko 8500 zgrada, stradalo više od 1600 ljudi
- 15 aprila 1979 zemljotres jačine 7,2 stepena Rihtera zahvatio je crnogorsko primorje Najmanje 100 ljudi izgubilo je život
(EPK)
