Izvor: PRObjave.com, 21.Feb.2012, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost obrazovanja odraslih u Srbiji
Seminari, stručni kursevi i predavanja sastavni su deo neformalnog obrazovanja koje i dalje ne možete upisati u svoju radnu knjižicu, ukoliko želite da povećate svoje šanse za zaposlenje. Umesto da ovo promeni i olakša, Predlog zakona o obrazovanju odraslih ovu praksu samo dodatno otežava i komplikuje.
Iako predlog ovog zakona omogućava da se obrazovanjem odraslih, osim osnovnih i srednjih škola, mogu baviti udruženja, javne agencije, preduzetnici, zanatlije itd, uslovi za dobijanje dozvola za to su veoma rigorozni. Posebno je ograničavajuće to, što se u radnu knjižicu mogu upisati jedino aktivnosti koje sprovode javno priznati organizatori obrazovnih aktivnosti, tj. osnovne i srednje škole. Da bi druge ustanove i organizacije stekle status javno priznatog organizatora obrazovne aktivnosti, a njihovi korisnici/e pravo da te aktivnosti upišu u svoju radnu knjižicu, oni moraju imati odobrenje Ministarstva prosvete i nauke. Ono procenjuje da li potencijalni organizator ispunjava uslove u pogledu programa, opreme, nastavnih sredstava i kadra, koji inače zahteva zapošljavanje po jednog stručnog saradnika andragoške, psihološke i bibliotekarske struke, bez obzira na to o kom se tipu formalnog ili neformalnog obrazovanja radi.
Ovim rešenjima koja stvaraju skupe i komplikovane administrativne procedure, diskriminisani su svi koji žele da postanu javni organizatori obrazovnih aktivnosti, u odnosu na osnovne i srednje škole koje to jesu bez obzira na to da li ispunjavaju navedene uslove ili ne. Ovo istovremeno diskriminiše i nezaposlene ljude koji bi drugačijim zakonskim regulisanjem imali mogućnost da u svoje radne knjižic upišu sve obrazovne aktivnosti koje su pohađali, i na taj način povećaju svoje šanse za dobijanje posla.
Problem u Predlogu zakona o obrazovanju odraslih takođe predstavlja i neopravdano obimno sakupljanje podataka o ličnosti. Postavlja se pitanje da li je zaista nužno posedovati podatke o uslovima stanovanja, broju članova porodice, njihovom obrazovnom nivou i zaposlenju, podatke o zdravstvenom stanju pojedinca da bi on/ona pohađao/la neki kurs, seminar i sl.
Građanske inicijative su sastavile skup preporuka o načinima na koji bi zakonska regulativa o obrazovanju odraslih mogla da se poboljša nakon konsultativnog sastanka sa organizacijama civilnog drušva koji je održan 1. februara 2012. godine. Tekst je u celini dostupan na:
http://www.gradjanske.org/page/news/sr.html?view=story&id=4786§ionId=2
Ove preporuke će biti osnova za pisanje predloga amandmana na postojeći Predlog zakona o obrazovanju koji je krajem januara 2012. godine Vlada Srbije uputila je Parlamentu na usvajanje.
Skoro polovina građana/ki Srbije nema osnovne životne i radne veštine i kompetencije i veliki deo njih ima značajne poteškoće da nađe ili zadrži posao. Ovakva obrazovna struktura se negativno odražava na tržište rada i sistem socijalne zaštite. S tim u vezi, neophodno je obezbediti sistemski okvir za obrazovanje odraslih koji će podsticajno delovati na sve učesnike i obezbediti jednostavan ulazak odraslih u sistem obrazovanja, prepoznavanje kompetencija i priznavanje stečenih kvalifikacija.
Temom zakonskog regulisanja obrazovanja odraslih Program za mlade Građanskih inicijativa bavi se u okviru programa "Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva" kog finansira USAID a sprovodi ISC.
Građanske inicijative
Simina 9a
11 000 Beograd
Tel: 011/2625 942
Fax: 011/2623 980
Kontakt:
Jelena Ožegović
Funkcija: Odnosi sa javnošću
Tel: 011/2625 942
Mob: 064/42 92 664
Fax: 011/2623 980
Email: jelenao@gradjanske.org
