Izvor: S media, 30.Okt.2009, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajedničkom akcijom protiv zajedničkih problema
Okrugli sto o mogućnostima saradnje izdavača u Srbiji i Republiči Srpskoj (RS) danas održan na Sajmu knjiga pokazao je da su problemi s kojima se suočavaju i jedni i drugi veoma slični i da bi ih ubuduće trebalo rešavati zajedničkom akcijom, ne čekajući institucionalna rešenja.
Diskusija koju je organizovalo Ministarstvo prosvete i kulture RS sa Predstavništvom RS u Srbiji, u kojoj su učestvovali >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << predstavnici izdavačkih kuća sa obe strane Drine, beogradskog Sajma knjiga, Udruženja izdavača RS, organozovana je, kako je rečeno, da bi sugestije, ideje, ukazale na moguće pravce rešavanja problema sa kojim se suočava izdavaštvo u RS.
Rasprava je, medjutim, pokazala da su problemi, uglavnom, zajednički i da se, kako je rekao Petar Živadinović (Paideia), i Srbija nalazi tek "na putu da preskoči Rubikon".
Savetnik ministra kulture Srbije Zoran Hamović smatra da su nedavni susret u Banja Luci dva ministra kulture, Nebojše Bradića i Antona Kasipovića, kao i susret Bradića i premijera RS Milorada Dodika, ohrabrujući kada je u pitanju budućnost knjige.
Pomoćnica ministra kulture RS Irena Soldat Vujanović rekla je da je upravo vodjeno idejom da prikaže ono najbolje u izdavaštvu i najznačajnije stvaraoce, ministarstvo odlučilo da prvi put na beogradskom sajmu otvori zajednički štand RS kako pojedinačnim nastupima po tržišnom principu u prvi plan ne bi dolazila komercijalni naslovi, a pravo stvaralaštvo ostajalo nedostupno javnosti.
Direktor Predstavništva RS u Srbiji Mladjen Cicović je rekao da su štand organizovali sa idejom da predstave knjigu i književbnike i vrate dostojanstvo piscu i čitaocu.
Predsednik Udruženja izdavača RS Nenad Novaković primetio je da je, uprkos nikada boljim političkim odnosima Srbije i RS, danas teže provesti paket knjiga preko granice RS i Srbije nego u Frankfurt.
Pitao je zašto je to tako, ali i zašto poštarina za slanje knjige u Vranje košta isto kao i kada je šalju na Novi Zeland i zašto PDV za knjigu mora da bude kao i na luksuznu robu.
Navodeći dalje probleme on je napomenuo da RS nema ni jednu knjižaru, ni kuću za distribuciju knjiga, a da je otkup za biblioteke noviji projekat pun manjkavosti.
Uz to suočeni su, naglasio je, sa informativnim mrakom kada je u pitanju kultura koja na dnevni red u medijima dodje tek ako im zafali prilog iz neke druge oblasti.
Izrazivši zadovoljstvo što se ove godine na beogradsklom sajmu razdvojeni izdavači i trgovci knjigama, on je ocenio da bi iskustvo i pomoć ovdašnjih sajamskih poslenika bila dobrodošla i pri „uozbiljavanju" Banjalučkog sajma knjiga.
Novaković je precizirao da je u prethodnih pet godina u RS objavljeno 14.100 naslova i da za evropskim prosekom od 1.000 naslova na milion stanovnika zaostaju za oko 400 knjiga što i nije loše, s obzirom da se za Evropom i inače u svemu zaostaje.
Njega, medjutim, brine što se autori iz RS teško probijaju u Srbiji, iako imaju šta da ponude.
Konstatujući da se sa mnogim od tih problema suočava i izdavaštvo u Srbiji i da je pitanje koliko će od njega moći da nauče, Živadinovuić je rekao da smo sami krivi što to je istinsko, apsolutno duhovno jedinstvo srpskog naroda sa obe obale Drine u kulturi više virtuelno.
Tu nisu krivi ni NATO, ni velike sile koje nam nisu naklonjene, primetio je on, upozorivši sabraću po jeziku i peru da „kritički prosudjuju pre nego što počnu da nas oponašaju".
On smatra da ne treba čekati neka šitemska rešenja države koja su spora, uz napomenu da bi to moglo da bude rešeno ukazima vlade kojima se, kako je prtimetio, ona često služi.
Ocenivši da probleme treba prevazilaziti direktnom saradnjom izdavača Serbije i RS, Živadinović smatra da bi otkup knjigao mogao da se organizuje paralelno, da bi nelegalnu trgovinu, dok se konačno ne prevazidje, trebalo proterati na ulicu i da bi trebalo da postoji dogovor kada je to moguće da prilikom štampanja pojedinih knjiga u Srbiji to istovremeno bude uradjeno i za tržište u RS, bez diskriminacije ijekavice.
Primetivši da su izdavači iz Hrvatske i Slovenije, koji u Srbiji cak i firme osnivaju, ovde vrlo prisutni, Živadinović je "našom brukom" ocenio to što smo zatvoreni za kuće iz RS.
Većina učesnika u raspravi, od književnika Ranka Pavlovića do Milovana Vitezovića, ocenila je da rešenja u mnogome zavise od volje da se problemi prevazidju.
Zoran Vučić iz Izdavačkog fonda SPC smatra da je u izdavaštvu na delu „biznis pokret" koji je u drugi plan potisnuo stvaralaštvo. On je primetio da je i ove godine vidljiv trend na sajmu koji forsira stranu literaturu, čak i kada je besmislena, a da domaćih pisaca i srpskog stvaralaštca ima vrlo malo.
Rukovodilac projekta Sajma knjiga Mirjana Lukić je kazala da je tehnička realizacija saradnje dva sajma knjiga, beogradskog i banjalučkog moguća na pet nivoa.
Ukazujući na svakli od njih, ona je rekla da je stvar dogovora kako će buduća saradnja izgledati.
Pomoćnica ministra trgovine i turizma RS Duška Telgeltija rekla je da prvi put danas čuje za probleme sa nelegalnom trgovinom i piraterijom knjiga, da niko od ministarstva tim povodom nije tražio pomoć, ali će odredjene mere, za koje već ima ideje, vrlo brzo biti preduzete.
