Izvor: Politika, 26.Okt.2014, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrednom knjigom čuva se biće naroda
Svečanom besedom akademik Milosav Tešić proglasio otvorenim 59. Međunarodni beogradski sajam knjiga
Svako ko je prisustvovao svečanoj ceremoniji otvaranja 59. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga bio je posebno impresioniran veličinom, sadržajem i atmosferom izlagačkog prostora Narodne Republike Kine, ovogodišnje zemlje počasnog gosta. Od pisaca, urednika naših izdavačkih kuća i čitalaca mogli su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se čuti komentari da nešto slično nije zapamćeno na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
Inače, prvi put svečano otvaranje ove manifestacije upriličeno je u sajamskoj Hali 2a, zbog velikog izlagačkog prostora zemlje počasnog gosta, na 1000 metara kvadratnih. To je „priča u priči”, ostrvo muzejskog smiraja u, već prve večeri, sajamskoj vrevi, atmosfere kojom zrače samo drevne kulture. Ovde se mogu videti sjajne izložbe drevnog kineskog izdavaštva i štamparstva, demonstracija štampanja u drevnoj tehnologiji rezbarenih drvenih blokova, štamparska tehnika pokretnih drvenih slova, izložba o kineskoj kulturi čaja, zapisi na grnčariji, proročanski zapisi na životinjskim kostima, brojna izdanja knjiga i mnogo toga drugog. Pripremajući se godinu dana i došavši s delegacijom od više od 150 naučnika, pisaca, izdavača, NR Kina pokazala je kako se ukazuje čast domaćinu.
A da je čast i primiti takvog gosta – „zemlju veliku u svakom pogledu, s ogromnim kulturnim nasleđem i tradicijom, ali veoma različitim u odnosu na srpsku i evropsku kulturnu baštinu”, istakao je i akademik i pesnik Milosav Tešić, koji je u okviru svečane ceremonije proglasio otvorenim ovogodišnji sajam, dok je u ime Narodne Republike Kine, okupljene pozdravio kineski pisac Liju Dženjun.
Tešić je, u svom obraćanju, ukazao na otvorenost srpske kulture, koja se potvrđuje upravo i tom tradicionalnom sajamskom institucijom zemlje počasnog gosta, a osvrnuo se i na problem očuvanja posebnosti jezika i književnosti malih naroda, kakav je srpski, u sve izrazitijem globalističkom ustrojstvu sveta.
– Ostajući otvoreni, ali i probirljivi u toj otvorenosti, za sve plodonosne strane uticaje i usaglašavajući ih s ovdašnjim viđenjima i doživljajima sveta, mi bez zatvaranja u uske i tesne nacionalne ramove možemo nastaviti da literarno razvijamo i unapređujemo srpsku književnost. Dobra knjiga, ma koje vrste bila, ima udela u stvaranju opšteljudskih vrednosti; vrednom knjigom se, po meri čovekovih mogućnosti, dopunjuje, bogati i osmišljava univerzalni rečnik postojanja, ali i čuvaju biće i bit svakog naroda – zaključio je Tešić.
Kineski pisac Liju Dženjun smatra da je i pored tradicionalnog prijateljstva između Srbije i NR Kine znanje koje prosečan Kinez ima o Srbiji uglavnom svedeno samo na period bivše Jugoslavije i to na samo nekoliko filmova snimljenih pre više od četrdeset godina, a među kojima su „Most” i „Valter brani Sarajevo”.
Što se kulturnih veza Kine i Srbije tiče, po rečima istaknutog sajamskog gosta, situacija je sada znatno bolja nego pre četrdeset godina jer su na kineski prevedena dela pojedinih srpskih pisaca, pored ostalih Andrićev roman „Na Drini ćuprija” i „Hazarski rečnik” Milorada Pavića. Među delima kineskih pisaca, prevedenih na srpski jezik, nalazi se i roman Liju Dženjuna pod naslovom „Povratak u 1942”, po kojem je snimljen film, nagrađen na Međunarodnom filmskom festivalu u Iranu.
U toj knjizi Dženjun opisao je 1942. godinu, u kojoj je u Kini besneo kinesko-japanski rat. U tom periodu je, u provinciji Henan, zbog suše od gladi je umrlo tri miliona ljudi, kao da su se dogodila tri Aušvica. Kao vid sprečavanja sukoba i različitosti u svetu, na Kosovu i Metohiji, u Avganistanu, Iraku, između Izraela i Palestine, u Siriji i Ukrajini, Liju Dženjun je istakao čitanje književnih dela i upoznavanje s kinematografijama kao što je na primer iranska.
– U očima evropskih i američkih političara, u izveštajima televizijskih stanica kao što su Si-En-En i Bi-Bi-Si, Iran je jedna vrlo čudna zemlja. Da nema književnosti i filmova, obični ljudi u dalekoj Kini ne bi znali kakav je Iran zaista. Međutim, sjajni iranski reditelji snimili su filmove kao što su „Deca neba” i „Razvod”. Svi oni obični ljudi u Kini, koji su pogledali ova dva filma, mogli su da zaključe da su osećanja ljudi i njihov život u Iranu potpuno isti kao i osećanja i život ljudi u Kini, Srbiji ili bilo kom drugom kraju sveta. U Iraku nema ovakvih filmova. Kada su američki vojnici bombardovali Irak, za nas je to bilo bombardovanje „neke druge zemlje”. Ali, da su američki vojnici bombardovali Iran u kome su nastali pomenuti filmovi mi bismo se smesta zabrinuli za sudbinu ljudi opisanih u tim ostvarenjima. Političari iz celog sveta trebalo bi više da čitaju književna dela zbog boljeg međusobnog razumevanja jer smo svi mi, na kraju krajeva, ipak ljudi – mišljenja je Liju Dženjun.
Frulom, kao produžetkom ljudskog glasa, otvaranje Sajma knjiga upotpunio je Bora Dugić, a među zvanicama su bili i ambasador Narodne Republike Kine Li Mančang, zamenik načelnika Državne uprave za štampu, publikacije, radio, film i televiziju NR Kine Sun Šoušan, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, predstavnici Ministarstva kulture Republike Srbije, srpski pisci i izdavači.
M. Vulićević
objavljeno: 27.10.2014.
.jpg)
