Izvor: Blic, 25.Okt.2014, 18:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Kini je procvat
Ako bi trebalo da izaberem jednu reč da opišem našu književnost, to bi bila - procvat, kaže popularni pisac Maj Đa uoči dolaska u Beograd na Sajam knjiga (26. oktobar - 2. novembar)
Njegov roman "Šifra Solomon" objavila je izdavačka kuća "Vulkan", na čijem će štandu potpisivati knjige tokom prva tri dana manifestacije a, pomenimo, ovaj roman objavljen je u engleskoj i Španiji gde je privukao znatnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pažnju.
"Ta izdanja su "moja deca" i to što su se tako dobro pokazali na zapadu meni, „njihovom azijskom ocu”, donosi veliku radost", kaže na početku razgovora.
S kojim osećanjem, očekivanjima dolazite u Beograd?
- Moja knjiga tek sada izlazi u Srbiji i nisam siguran da li zaista imam pravo i razlog da gajim nekakva očekivanja od moje posete Sajmu knjiga u Beogradu. Nadam se samo da će se čitaocima u Srbiji dopasti isto koliko i meni, jer sam emocionalno veoma vezan za nju. Dok sam je stvarao sazrevao sam i na to sam ponosan. Moglo bi se reći da je ova knjiga više moj otac nego moje dete. Naravno, želeo bih da iskoristim priliku da naučim više o vašoj zemlji i kniževnosti. Ovo će biti moja prva poseta Srbiji i po onome što do sada znam, to je zemlja sa jakim majčinskim instinktom, tako da se nadam da ću ja osetiti istinsku toplotu majčinskog zagrljaja.
U romanu „Šifra Solomon“ preplićete matematiku, tajne službe, kriptografiju...
- Trebalo mi je 10 godina da napišem knjigu. Tri puta sam je pisao potpuno ispočetka i dvadeset puta radio parcijalne revizije. Za sve to vreme govorio sam sebi mnogo puta - glupi, neupotrebljivi čoveče, možda si protraćio svoju mladost na ovu knjigu, ali kada sam je konačno završio, osećao sam se kao da sam zagrlio samog sebe. Znao sam da sam napisao izvanrednu knjigu, makar je u Kini to bila, nije imala neprijatelje, nije imala rođake. Ako posvetite 10 godina pisanju knjige, to nije pitanje inspiracije, vec trvdoglave upornosti. Znam da je za to vreme i ukus čitalaca doživeo seizmičke promene, kao i samo društvo, tako da je trebalo da izmislim novu vrstu žanra na koju bi ljudi obratili pažnju. Baš sa tim uverenjem i tim motivom sam izabrao na napišem knjigu o kriptografima, jer koliko sam čitao, otkrio sam da se u kineskoj književnosti nikada nije pojavila priča o toj grupi ljudi, tako da sam naporno radio da stvorim jedan takav novi vid knjige. Naravno, jedan od razloga zašto sam izabrao ovu grupu ljudi je i moje lično iskustvo stečeno u vojsci.
Završili ste Vojnu akademiju, vaši špijunski romani su veliki hitovi u Kini, po njima su snimane serije i filmovi...Šta je zapravo ključna nit vaših dela za koja književna kritika kaže da uz veliku popularnost imaju i visok literarni domet?
- Moje detinjstvo. Moje samotno detinjstvo. Odrastao sam za vreme kulturne revolucije. Moja porodica je skromnog porekla, tako da nije samo ona patila zbog uvreda i ponižavanja, već niko od mojih vršnjaka nije hteo da se druži sa mnom. Bio sam užasno usamljen, tako da sam utehu pronašao u pisanju dnevnika. Dnevnik je postao moj jedini prijatelj. Sa njim je i počelo novo poglavlje mog života posvećeno pisanju. Na njegovim stranama stvorio sam prijatelja, pratio me je u najusamljenijim momentima, zna svaku moju melanholiju i privukao me je književnosti. Zbog tog perioda života sam i postao pisac.Kada je neko povređen u detinjstvu nosi ožiljke za ceo zivot. Pisanje je moj lek, ali je postao i način komunikacije sa svetom.
Šta je najvažnija odlika savremene kulture i književnosti u Kini?
- Ako bi trebalo da izaberem jednu reč da opišem kinesku književnost, to bi bila - procvat. Od reformi 1980-tih pa na ovamo, Kina se otvorila ka svetu, a to je značilo i mnogo novih ideja iz drugih zemalja, a kao rezultat toga napredovala je književna scena. Različiti žanrovi, teme i stilovi nicali su jedni za drugim. Pojavili su se veliki pisci i dela, uključujući i one koji su pratili kinesku tradiciju i pisali o unutrašnjosti i kineskom tlu, isto kao i oni, među kojima sam i ja, koji su izabrali potpuno nove granice i sklapali nove priče u novom žanru. Svaki stil imao je izvanredne primere. I Nobelova nagrada Mo Jana pokazala je da sve više i više kineskih pisaca dobija priznanja na svetskoj sceni, a to je zasigurno nešto zbog čega treba biti ponosan.
Kina poslednjih godina doživljava značajne promene, menja se i njena pozicija na svetskoj sceni. Kako gledate na to i da li se i kako to odražava na književnost?
- Kina je doživela promene ogromnih razmera u poslednjih 30 godina, a životni standard stanovnika je poboljšan. To je ogromno dostignuće koje je izazvalo donekle divljenje ostatka sveta. Činjenica da moja knjiga može da bude prevedena i zapažena u Americi i Evropi u neku ruku neraskidivo je povezana upravo sa brzim ekonomskim razvojem Kine. Ali, ne mislim da je taj ekonomski razvoj uvek dobar za kinesku književnost, jer upravo zbog trke za materijalnom dobiti, autori su se preusmerili na ličnu potragu za novcem. Drugačije rečeno, kada je društvo gromoglasno, a želje previše intenzivne, piscu postaje teško da sagleda čistinu pravog ljudskog srca. Ili, kako bi se reklo, u reci koja brzo teče ribar ne može da uhvati ribu.
Šta je opasnija omča o vrat umetnosti politička cezura ili zakon profite?
- Kada je „Šifra Solomon” prvi put objavljena, cenzura mi je donela mnoge nevolje. Bilo je pretnji, ali smo na kraju rizikovali i sve je ispalo dobro. Jedna stara kineska poslovica kaže: kada porok podigne jednu nogu, vrlina podiže deset. Ako ne možete da krenete širokim bulevarom, krenućete vijugavom stazom, pa čak i tajnim pasažnim prolazom, kao da ste na tajnom zadatku. Po mom mišljenju talentovanog i kreativanog pisca cenzura nece poljuljati, već ga izaziva da radi napornije i da koristi više veština. Kroz istoriju u svetu je postojao težak sistem cenzure, kao što je bila Evropa tokom srednjeg veka ili u nešto novijoj istoriji, za vreme SSSR-a. A opet, iz tih mesta i od tih naroda iznikla su mnoga izvanredna književna dela. Ipak, mnogo je teže boriti se protiv opasnih uticaja tržišta. Uporna potraga za novcem ometa ljudsku inteligenciju, postajemo plitki i vulgarni, tako da tradicionalni klasici književnosti bivaju izgubljeni u toj površnosti. Trenutno držimo ceo svet u svojim rukama, ali nam književnost promiče kroz prste, a to je naša nova realnost. Kao piscu meni to prouzrokuje beskrajan bol.
"Knjiga promene" za razumevanje Kine
Ako mi je dozvoljeno da budem lična. Jedna od najimpresivnijih knjiga (oduvek i zauvek) po mom uverenju je „Ji Đing“ (ili kako je u zapadnoj civilizaciji zovu „Knjiga promene“). Koliko je danas prisutna u Kini, kakav je odnos prema njoj...?
- „Knjiga promene” savršeno opisuje staru kinesku imaginaciju i mudrost. Ona pokušava da istraži krajnje granice misterije našeg sveta. Mene lično je dugo fascinirala. Sa naučne tačke gledišta, njena predviđanja i vizualizacije nisu više tako ubedljiva. Ponekad pomislim da je to šteta koju nauka čini ljudskoj imaginaciji. Ipak, i danas postoje ljudi koji je čitaju, proučavaju i koriste da sagledaju svet oko sebe. Svet je misteriozan i mi na više različitih načina pokušavamo da sagledamo nepoznato. Bila je jedna od prvih knjiga te vrste, a činjenica da i danas ima uticaja na ljude, čini je izuzetnim književnim delom. Zapravo, veoma sam iznenađen, ali i počastvovan da ste upoznati sa tom dubokoumnom knjigom. Može se reći da ako razumete „Knjigu promena”, razumeće bilo koju knjigu iz Kine - kaže Maj Đa.
