Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Okt.2011, 10:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Treći dan Sajma u znaku stripa i stručnih foruma

BEOGRAD -

Treći dan 56. beogradskog Međunarodnog sajma knjiga protećiće u znaku stripa, ali i foruma na temu "Sufinansiranje izdavaštva: pomoć ili obmana", u kome će učestvovati predstavnici izdavača, Ministarstva kulture i članovi komisija za izdavačku delatnost.

Posetioci Sajma moći će, takođe, da uživaju u pozorišnoj radionici i čitanju knjige za decu "Otkrij Brazil", a potom i u radionici za decu pod nazivom "Oslušni boje talasa".

Utorak i sreda >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rezervisani su za porodični dan, tokom koga će posetioci moći da posete Sajam uz posebne popuste.

U juče otvorenoj Strip sali, ljubiteljima devete umetosti predstaviće se izdavač "Marketprint", a svi zainteresovani biće u prilici da se upoznaju sa specijalnim gostom, britanskim strip autorom Alom Dejvisonom, koji će održati dva predavanja o svom životu i delu i borilačkim veštinama.

Autori Mija Koto, Arnaldo Saraiva i Mašado održaće predavanje na temu "Putovanje kroz portugalski jezik i njegov domovine", a na štandu počasnog gosta sajma biće predstavljena kniga "Lični čudesnik" Žozea Eduarda Agvaluze.

U večernjim satima biće predstavljen zbornik tekstova bivšeg kubanskog lidera Fidela Kastra u dva toma - "Razmišljanje druga Fidela".

Konferencija o postkolonijalnim studijama

Po prvi put ove godine na Sajmu su, u okviru pratećeg programa, organizovane konferencije posvećene postkolonijalnoj književnosti, čijem su prvom delu prisustvovali mladi filolozi iz Srbije i desetak luzofonih pisaca iz Portugala, Mozambika, Angole i Brazila.

Kako je objasnila urednica pratećih programa prof. dr Vladislava Gordić Petković "postkolonijalna književnost se nametnula kao tema ne samo zbog kulturne specifičnosti luzofone književnosti nego i zbog 'recentne invazije' postkolonijalnih studija na domaću nauku o književnosti".

Govornici na ovom skupu se bave pre svega postkolonijalnim temama i hibridnim identitetima u književnostima Indije, Brazila, Amerike, Portugala, Kanade i Avganistana, o književnosti na portugalskom koja nastaje u Africi, o autorima od Pitera Kerija do Kiran Desai, od Pesoe do Ondžakija.

Učesnici su se na početku konferencije upustili u diskusiju da li se termin "postkolonijalna književnost" može i dalje koristiti za ono što se stvara u nekadašnjim kolonijama Velike Britanije i Portugala ili smo svi ušli u jednu novu fazu, pošto je u svetu zavladao neokolonijalizam.

Konferencija se nastavlja danas u sali "Borislav Pekić", od 15 do 18 sati, a referate su pripremili Pedro Roza Mendeš i Abreu Pašea iz Angole, Ana Marija Mašado i Franšisko Nazaret iz Brazila i Ana Lukić iz Beograda.

Portugalka Lidija Žorž gost "Arhipelaga"

Portugalska književnica Lidija Žorž gost je beogradskog izdavača "Arhipelag" na ovogodišnjem Sajmu knjiga, sa romanom "Dok vetar zviždi kroz kranove", što je njeno prvo delo prevedeno kod nas.

Za nju je najveći utisak koji će poneti iz Beograda veličina beogradskog Sajma knjiga i veliki broj posetilaca, što je, kako kaže, dokaz da je ovo narod koji voli da čita.

Žoržova, jedna od najvažnijih i najprevođenijih savremenih portugalskih pisaca, ne krije da je čekala 20 godina pre nego što je bila "otkrivena", te da tek poslednjih deset godina može da živi od pisanja romana, eseja i knjiga za decu.

Kada je napisala "Dan čuda" 1980. dočekana je u Portugalu kao najvažnije otkriće, a roman je proglašen za kulturni događaj koji je otvorio novu fazu u književnosti portugalskog jezičkog područja.

Najveći uspeh u Portugalu, ali i u svetu imao je roman "Dolina smrti" (1988) koji je pokupio pregršt literarnih nagrada, pa čak i jednu evropsku.

Voli da odabere i kontroverzne teme, jer to, kako kaže, podstiče ljude da se zamisle i polemišu i skrenula je pažnju na zaplet u prevedenom romanu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Sajam knjiga u znaku stripa

B92: Treba li sufinansirati izdavaštvo?