Izvor: Blic, 31.Okt.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stalno izmišljamo svoje živote
Poznajem dve stvari, ako uopšte nešto znam. Poznajem pomalo taj prost svet, narod seljački, i pomalo sebe. Ja sam samo o tome pisao, o seljacima i njihovom jeziku i njihovom ponašanju koliko sam mogao da vidim spolja i o sebi…
Pošto mi se činilo da sam zanimljiv – kaže za „Blic nedelje" pisac Milovan Danojlić, koji je na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu predstavio svoje najnovije delo „Dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jeste živeti".
Nova knjiga Milovana Danojlića objavljena je pod okriljem izdavačke kuće „Albatros plus".
O čemu je reč u knjizi „Dobro jeste živeti"?
– Ta knjiga govori o jednom mladiću od 17 godina koji sredinom prošlog veka dolazi u veliki grad, Beograd. Tada je grad bio mnogo siromašniji, ali njemu beskrajno zanimljiv i privlačan. On se, naravno, muči pošto nema ni stana ni hleba, ali to mu ne smeta da voli taj grad, da uživa u njemu, da se bori i otuda taj naslov „Dobro jeste živeti", makar u nemogućim okolnostima, srećan je na svoj način. Dobro jeste živeti je spelovanje staroslovenske azbuke. To ide az buki vjedi glagol, a djž se spelovalo kao – dobro jeste živeti.
Koliko autobiografskog ima u knjizi „Dobro jeste živeti"?
– Ja to zovem autofikcija. Izmišljanje sopstvenog života na osnovu nečega što se dogodilo. To nije autobiografija u klasičnom smislu. Sve to izgleda drugačije u stvarnom životu, jer kad piše autor se odvaja od realnih događaja. Kad god pokušavate da predočite autobiografske podatke, uvek izmišljate. Meni se dešavalo da putujem po Italiji sa mojom prvom ženom, tu sam ponešto pisao o tome, i ona čita i kaže: „Kao da nismo bili na istom mestu."
Često u svojim tekstovima govorite o životu na selu. Od kada datira vaše studiozno bavljenje tom tematikom?
– Počeo sam redovno da se vraćam na selo još 1971. godine. To znači već skoro četiri decenije. Zidao sam kuću, uređivao imanje, koliko sam mogao družio se sa seljacima. Nije to ništa novo, ali sa starenjem čovek počinje da se sprema za odlazak, pa bih voleo da se to desi tamo gde sam se rodio, a ne u inostranstvu ili u Beogradu.
Da li je osluškivanje govora ljudi sa sela na neki način bila vaša stalna inspiracija?
– Svakako, ako se to odnosi na nivo jezika. Mene jezik veoma zanima. Tamo gde sam se rodio govori se veoma zanimljiv i dobar jezik, a preko jezika otkrivate onda i život ljudi i psihologiju i čitav niz drugih stvari.
Da li ste na neki način imali varijantu stapanja onoga što je važno u svetskoj poeziji i onoga što je svakodnevica. Koliko ste pokušavali da spojite te dve sfere?
– Čitao sam na stranim jezicima, dosta sam i prevodio. Dosta sam i naučio od stranih pesnika, a svaki dobar pesnik vam pre svega pomaže da vidite sebe i svoj narod. Sve što sam video i naučio čitajući i putujući, sve sam koliko sam mogao upoređivao s našom situacijom, sa našim narodom i ovim iskustvom. Ljudi su u celom svetu isti, nema razlike među narodima, ali svako pripada svome kolenu, svome jezgru. Samo iz toga kutka, iz toga ugla može da vidi svet. I obrnuto. Ono što vidi može samo kod sebe da primeni, doživi, uporedi.
Da li ste se u prevodilačkom poslu rukovodili onim što je vaš lični ukus ili onim što smatrate da nedostaje ovdašnjoj kulturi?
– I jedno i drugo. Ja sam i jezike učio prevodeći. Nikad jezik ne možete naučiti kako treba. Preko tih velikih pisaca, Ezre Paunda, Jejtsa, Klodela, Brodskog, učio sam i njihove jezike. Prevođenje je najpažljiviji način čitanja. Uzimate svaku reč i sve mora da vam se otključa, pa i ono što piscu nije bilo jasno.
Da li vam je estetski kriterijum bio najvažniji?
– Jeste. Kad sam bio mlad, počeo sam da prevodim Aragona, ali mi se on nije svideo kad sam omatorio. Završio sam, ipak, taj prevod. To je jedino što sam radio malo preko volje, ali sam napisao u predgovoru da mi se to više ne sviđa, na šta su se ljudi skandalizovali.
Ono što je karakteristika vašeg rada je vraćanje na stare događaje, podsećanje na stvari koje su vezane za prethodne epohe" Odakle potiče taj poriv za stalnim preispitivanjem?
– Da . Video sam puno stvari. Nisam uvek bio ni pametan, niti sam reagovao kao pametan. Naknadno sam to gledao i upoređivao tako da i o tome pišem. Čovek uvek živi dva života. Jedan iz sećanja i jedan koji gleda oko sebe.
U kojoj meri poetizujete taj život iz sećanja?
– Verovatno. Prilično sam kritičan i samokritičan. Ima stvari koje se ne mogu izbeći kad se govori o poetizaciji. Uvek ubacim neku bodlju, zrno soli, što kažu Latini. Gde se vidi da nisam baš tako benav, da nisam naivan i prostodušan. Prošlost ima prednost nad sadašnjicom, jer se završila i može se videti, pa onda svetlost sa kojom sagledavate prošlost sve menja.
Prvi prevodilac Brodskog
Prvi prevod poezije nobelovca Brodskog na neki strani jezik je vaše delo"
– Godine 1971. bio sam u Londonu. Našao sam njegovu knjigu u biblioteci Britiš muzeuma. Tamo je ta knjiga, koja je inače bila objavljena u Americi, bila na ruskom.
Ne možemo da iskočimo iz svoje kože
Da li se slažete sa tezom da je novija istorija Srbije serija pokušaja modernizacije?
– Srbija se modernizuje počev od Prvog srpskog ustanka, kroz ceo 19. vek se modernizovala. Napreduje se neprestano. Seljaci su odavno usvojili moderne mašine za obradu zemlje, ali mi ne možemo da iskočimo iz svoje kože, postoje ograničenja. Mi smo sve to radili dobrovoljno punih skoro dvesta godina, a onda je došla Evropa sa nekim ucenama i nekim ubrzanjima, koja uvek ne odgovaraju našim mogućnostima i našem tlu. Modernizacija je neophodna, po meri i po potrebama i po mogućnostima našeg stvarnog naroda i našeg prostora.
„Clio” izdavač godine
Žiri 55. međunarodnog beogradskog sajma knjiga (koji se završava večeras) jednoglasno je odlučio da Nagradu za izdavača 2010. godine dodeli Izdavačkoj kući „Clio" iz Beograda. Za Izdavački poduhvat godine proglašena je Edicija Ekopoetika, izdavačke kuće „Geopoetika" iz Beograda. Najbolja Dečija knjiga je "Prognana bića-srpska mitologija”, izdavačke kuće „Orfelin" iz Novog Sada. Žiri je dodelio i Specijalno priznanje „Prometeju" iz Novog Sada za "Pravopisni rečnik srpskog jezika sa pravopisno-gramatičkim savetima”, Milana Šipke. Novinari koji izveštavaju o 55. Beogradskom sajmu knjiga juče su „Lagunu” proglasili za najboljeg izdavača između dva sajma, dok je „Službenom glasniku” pripalo priznanje za najprofesionalniji odnos prema medijima.
