Izvor: Kurir, 27.Okt.2010, 08:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKI SAJAM KNJIGA
Počeo je 55. međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Pođite i posetite ga zbog vas, obavezno. Ulaskom na Sajam i pod kupole knjige prelazite granicu beličastog horizonta vaših snova i želja. Zakoračili ste u svet u kome je sve vedro, uzvišeno, nadahnuto, lepo, ali opet savršeno istinito i realno. Širom otvorite oči, uši i dušu i uživajte zaboravljajući na svoje svakodnevne i nagomilane probleme.
Pobegnite im za tren večnosti vredan. Prepustite se uživanju i ugađanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << svemu uzvišenom u vama, svemu dostojnom savršenstva ljudskog uma i duha. Oplemenite sebe i ljude oko vas, akumulirajte tu tajnovitu energiju knjiga u sebe i lakše i snažnije se vratite u realnost koja je surova.
A surova realnost ovog puta ostaje meni, kao redovnom posetiocu Sajma knjiga, da je dotaknem za sve vas u nešto drugačijem svetlu. Praznik knjige, koji nam sa Švedskom kao domaćinom i ove godine obasjava inače tmurni i kišni Beograd, idealan je povod za razmišljanje. Razmišljanje o svemu šta nam se dešavalo i šta nam se dešava povod je i za izvlačenje pouka iz bogatog kulturnog i duhovnog nasleđa. Povod je i za obračun s našim hroničnim kratkim pamćenjem i dugim zaboravljanjem.
A da, nažalost, Beograd nije tmuran samo zbog kiše, govore više nego poražavajući podaci da je Srbija ovaj praznik knjige i septembarski međunarodni dan pismenosti dočekala sa 1.300.000 nepismenih, odnosno onih koji nemaju završenu osnovnu školu! To je skoro 17 odsto ukupnog stanovništva Srbije.
Još su frapantniji podaci državnog Zavoda za statistiku, koji kažu da 5,66 odsto nikad nije išlo u školu, a osnovnu školu ima završenu svega 23,88 odsto stanovnika Srbije. Srednju školu je završilo 41,07 odsto, dok je višu 4,51 odsto, a svega 6,52 odsto stanovnika Srbije ima završen fakultet. Kada se sve ovo ima u vidu, ne čudi što nam se krati pamćenje, a produžava zaborav, i što nam se dešavaju ovakve stvari koje nam se dešavaju.
Ne čude gubici i porazi, ne čudi bezvoljnost i beznađe, ne čudi besperspektivnost koja se odlaskom iz Srbije leči. Naravno, onda ne čudi i interesovanje ljudi za razne isprazne i besmislene rijaliti-šou programe koji nastavljaju poguban uticaj turbofolka i kič kulture na svest ljudi o neophodnosti obrazovanja. Obrazovanja i rada na sebi kao preduslova čoveka da bude čovek. Čoveka kao misaonog i duhovnog bića koje čini ljudsku zajednicu najsavršenijom zajednicom živih bića na zemlji.
Ovi podaci, koji su u nesrazmeri sa onim sa početka, kao i velikim interesovanjem za praznik knjige koji traje, govore i opominju da je poslednji trenutak da se nešto promeni.
I na kraju, pitam vas ko to ima interes da narod svetog Save, Njegoša, Vuka, Tesle, Milankovića, Pupina, Andrića i mnogih drugih iz roda našeg drži u neznanju?!
Pa, nažalost, oni među nama koji su nesposobni i korumpirani partijski aparatčici, koji samo u tom mraku i neznanju mogu da vladaju.
