Izvor: Politika, 15.Okt.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roman Baltazara Kastiljonea „Knjiga o dvoraninu”
Prvi put na srpskom, objavljeno najznačajnije delo italijanske renesansne književnosti
Tokom svih ovih godina, tako i pred aktuelni oktobarski Sajam knjiga, izdavačka kuća „Albatros plus”, uprkos teškim vremenima za kulturu, kao i za izdavaštvo u celini – u okviru svojih ustanovljenih edicija, objavila je dvadesetak novih naslova iz oblasti domaće i prevodne književnosti. U ediciji „Albatros”, prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << put na srpskom, objavljeno je najznačajnije delo italijanske renesansne književnosti – roman Baltazara Kastiljonea „Knjiga o dvoraninu”, autentično remek-delo klasične literature, koje je snažno uticalo na evropsku duhovnu kulturu, a književnost napose, od šesnaestog do osamnaestog veka. Reč je o spisu vanredne umetničke snage koji govori o osobenostima društva visoke renesanse, ali i o duhovnom umeću vodećih mislilaca i pripadnika plemstva okupljenih na vojvodskom dvoru Montefeltra u Urbinu, marta 1507. Pribegavajući maniru „scenske igre” Kastiljone opisuje savršenog dvoranina i društvo zavodljivih dvorskih dama, ističe vrline koje treba da krase pripadnike visokog dvoranskog kruga. Razgovor se kreće od egzistencijalnog smisla viteštva – do umnih debata o jeziku, književnosti, slikarstvu, vajarstvu, umeću pripovedanja i izricanju mudrih dosetki – ulozi žena, njihovoj časti i ženstvenosti. Gorostasne figure Rablea, Montenja, Servantesa, Šekspira i Džejmsa Džojsa – nisu odolele fascinaciji ovom velikom literaturom.
Pored ovog klasičnog dela, u istoimenoj ediciji, objavljena su i dva domaća autora; prvi roman jednog od najdarovitijih pesnika mlađe generacije Enesa Halilovića pod naslovom „Ep o vodi” i roman „Šlustrik”, Milena Alempijevića. Takođe, posebno treba istaći razgovore sa Česlavom Milošem, koje je obavio Aleksander Fjut, verovatno i najbolji poznavalac velikog poljskog pesnika, prozaika i mislioca.
U ediciji „Eunomija”, objavljena je knjiga Hermana Libea (1926), pod naslovom: „Religija posle prosvetiteljstva”, u kojoj jedan od najznačajnijih i najplodnijih savremenih nemačkih mislilaca kritički razmatra sudbinu religije u postojećoj naučnoj slici sveta, poričući tezu o smrti religije koju je racionalistički fundamentalizam prosvetiteljstva najavljivao. Naprosto, religija se nije pokazala kao iluzija, već teorije religije koje su posegle za ovako naivnom interpretacijom. U ediciji „Evropa” objavljena su dva vredna naslova; knjige Tomasa Mana „O Nemačkoj republici” i Tomasa Slezaka „Šta Evropa duguje Grcima”.
U ediciji „Fronesis” pojaviće se, ovih dana, zbornik radova saradnika Instituta za filozofiju i društvenu teoriju: „Tomas Hobs – utemeljenje moderne filozofije politike”, a u ediciji „Diplomatske sveske” još jedno značajno delo našeg uglednog istoričara Dragoljuba Živojinovića „Vatikan u balkanskom vrtlogu”. Takođe, u ediciji „Posebnih izdanja” ima nekoliko značajnih naslova, kao što je kapitalna knjiga Martina van Krevelda „Uspon i pad države”, bibliografska knjiga o našem istaknutom filozofu Svetozaru Stojanoviću, zbornik radova pod nazivom „Ljubomir Tadić – mislilac slobode”, a zatim i roman poznate danske spisateljice Grete Rulon „Žena iz Saeca”. Prijatno iznenađenje za sve one koji prate modernu srpsku književnost biće svakako i pojava romana „Dželat” Slobodana Gavrilovića. Nešto ranije je u istoj ediciji objavljen roman Hanan el Šejh „Skakavac i ptica”, u kojem ugledna arapska spisateljica razobličava svu hipokriziju „moralnog” statusa seksualnosti u muslimanskom svetu.
U ediciji „Talas”, objavljen je roman Slobodana Vojčića „Naše drage ubice” i knjiga priča Milenka Popadića „Vučica iz Šnjegotine”. U štampi je i kratki roman našeg istaknutog pisca u dijaspori Vladana Radomana, pod nazivom „Zelena vrata”. U „Galici” je objavljena kratka proza znamenite Margaret Jursinar „Emili L”. Do kraja ove godine, očekuje se izlazak iz štampe još pet novih naslova.
Z. R.
objavljeno: 16.10.2012.
