Izvor: Press, 27.Okt.2012, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reklama
Da li je Pink, turbo, šund ili kakva god hoćete kultura ušla na mala vrata na Sajam knjiga? Ne literatura - petparačka književnost postoji otkako je sveta i veka. Kod nas je na velika vrata takva književnost ušla pre 20 godina, baš kao što se to dogodilo i u svim zemljama istočnog lagera posle pada Berlinskog zida, najpre kao prevedena, a onda su se početkom novog milenijuma i domaći autori osmelili da svoje uradke >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << predaju, tj. prodaju javnosti.
Valjda je negde sa Vesnom Radusinović krenuo talas knjiga autorki koje su pre svega prepoznatljive po svom - hajde da kažemo - javnom angažmanu. Pa su spisateljstvom počela da se bave TV lica, ljudi sa estrade i iz šou-biznisa, cela silesija poznatih ljudi sa nepoznatim zanimanjima, koji su otkrili da knjige ne samo da daju umetničku vokaciju autoru, nego imaju i tržišni potencijal. Ceo jedan pravac u srpskoj književnosti zauzima ta unosna literatura minornog značaja i trebalo bi da ima neki prigodan naziv. Na primer, rijalizam, estradizam ili dinarizam, mada nagađam da autorke preferiraju evroizam.
Tržišni potencijal o kome smo pričali naložio je izdavaču „Laguni" da na Sajmu knjiga postavi reklamu za četiri svoje dinarističke autorke - i tu se vraćamo na početak priče - što je izazvalo popriličnu kuknjavu: hajde što pišu, hajde što se hvalisaju na televiziji, neka im se prodaju knjige na Sajmu knjige, ali šta tamo rade njihove napadne reklame, zar one da se slave kao književne veličine, svetogrđe, uvreda itd. itd.
Bojim se da u toj kuknjavi ima i nečeg naopakog. Ta reklama nije shvaćena kao vrsta ili sredstvo komunikacije, kao trgovački trik, već je shvaćena na dinaristički način, kao vrednosni sud koji glasi otprilike ovako: ko ima reklamu, taj je dobar pisac ili čak ko ima reklamu taj je bolji pisac - reklame za Džonatana Letema nema, za Suzanu Mančić ima, znači Suzana Mančić je bolji pisac od Letema. Besmislica na kvadrat.
Ili se u reklami ne vidi proizvod, nego ogledalo, pa nam se ne sviđa ono što odražava: izdavačevu veru da smo društvo Pink kulture, zainteresovanije za zgode i nezgode dinarističkih spisateljica nego za ono što su napisali recimo Crnjanski, Andrić i Kiš.
To je delom tačno, delom i nije. Jer ćete narednih godina videti iznova štampana dela Crnjanskog, Andrića i Kiša, a reklame ćete zaboraviti. A verovatno i ono što se na njima reklamira.
< Prethodna Svi komentari dana
