Izvor: Kurir, 30.Okt.2010, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PAMET U GLAVU
Pre svega, morate da znate gde da se parkirate kada dolazite na Sajam knjiga, naročito subotom. Sva je šansa da će vas osobe mrkog pogleda u fluorescentnim prslucima već kod „Eurosalona“ usmeriti ka reci, dole, desno, odakle do hale 1, u koju ste verovatno pošli, ima nekih sedamnaest kilometara.
Kad ste već tu dole, možete razgledati čopore razuzdane srednjoškolske omladine koja jede pljeskavice s puno luka >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i pisce starije generacije kako krišom duvaju pored Save, u strahu da ih sajamski interventni vod ne uhvati na delu. Od ovih osoba možete pozajmiti rizlu za kasnije, pošto je, prema insajderskim informacijama, u hali 1 teže pronaći rizlu nego kubni centimetar čistog vazduha.
Na pola puta do velike hale, vreme je da se okrepite. To ćete, naravno, učiniti u jednom od montažnih objekata namenjenih termalnoj obradi mesa mrtvih životinja pomešanog sa genetski modifikovanom sojom. Majstor za pultom, ispred koga je četrdesetak juče ispečenih, na košavi dobro prohlađenih pljeski, veselo će udarati špahtlom po garavom roštilju, kako se slučajno ne bi desilo da neko od posetilaca Sajma knjiga ne primeti lokalno njam-njam pojilo.
Pljeskavicu šmekeri jedu u tortilji, a seljaci u lepinji. A može i ovako: pljeskavicu šmekeri jedu u lepinji, a pederi u tortilji. Sajam knjiga i na svojim marginama izaziva burne filozofske rasprave, a ređe i proliv, praćen povraćanjem, naročito ako vam se u nedelju u tortilji (lepinji) zalomi nešto termički obrađeno nedelju dana ranije, neposredno pre svečanog otvaranja Sajma.
No, sve je to deo sajamskog šmeka. Niko nije došao na Sajam knjiga, a da tamo nešto nije nakačio. Na raspolaganju vam stoje stomačne tegobe izazvane pogrešnim izborom jela ili toplim pivom, odnosno dodirivanjem bilo čega u preopterećenom klozetu suterena hale 1.
Tu su i disajne tegobe izazvane prevelikom količinom dahova u zatvorenom prostoru, ali i svi oblici kapljičnih infekcija. Najnovije vesti iz sveta molekularne biologije govore da će virus svinjskog gripa konačno „uspešno“ mutirati na nekom od narednih beogradskih sajmova knjiga. Toliko o životinjama.
A sad, reč-dve i o biljkama. Na sajmu (ne subotom, doduše) možete videti celokupan politički i crkveni vrh, a među njima se ove godine posebno istakao ministar obrazovanja, koji je držao govor pred sedamnaest novinara i sedmoro izmučene dece iz unutrašnjosti, izvaljenih na stepeništu koje vodi ka hali 14. Nekoliko dece se slikalo sa ministrom i nije mi bilo jasno da li ga zajebavaju ili je reč o štreberima.
Kad je reč o vršenju nužde, na raspolaganju vam stoji kontaminirana zona već pomenute klonje u suterenu hale 1, a tu je i klonja na spratu u hali 14, koja je do pre dve godine važila za manje poznatu, ali će subotom red za kaki-piki i na ovom mestu da se proteže sve do železničke pruge. Običnom, prostom čoveku koji ide na Sajam knjiga i nema poverenja u njegove sanitarne objekte dovoljno je i drvo pored reke, a nekom čak i prostor između dva parkirana automobila.
Prilikom povratka sa Sajma morate voditi računa o tome kako rampa na pruzi ume da leži i po petnaest minuta, ne bi li propustila šinobus iz Malog Požarevca, a kad nju prođete, radost će biti kratka, jer ćete se kroz sedam metara suočiti s divljim brkatim šoferima autobusa za prevoz dece, koji svoje mašine parkiraju na parking mestima, van parking mesta, na pruzi, podvožnjaku, nadvožnjaku, autobuskoj stanici, tramvajskoj stanici, u areni hale 1, a možda čak i na vašem automobilu.
Kad se nekako provučete kroz sve te smrknute face i dokopate se Bulevara, budite oprezni, jer oni manje srećni, koji sa Sajma idu gradskim prevozom, umeju usled iscrpljenosti da padaju pod saobraćaj, a nađe se uvek i poneka nevina žrtva stampeda koji nastane svaki put kad se pojavi poluprazna „dvadesettrojka“.
Sajam knjiga, jednom rečju, izuva.
