Izvor: Politika, 23.Okt.2011, 20:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvoren Sajam knjiga
Pisac iz Mozambika Mija Koto i Svetislav Basara pozdravili otvaranje ove manifestacije koja Srbiju stavlja na mapu sveta
Svečanom ceremonijom i zvukom fanfara otvoren je 56. međunarodni beogradski Sajam knjiga, kulturna manifestacija koja Beograd i Srbiju stavlja na mapu Evrope i sveta, i čiji je ovogodišnji moto „Knjige spajaju ljude“.
U ime počasnog gosta Sajma, portugalskog jezika, jednog jezika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – a mnogih kultura, obratio se Mija Koto, pisac iz Mozambika, dok je po tradiciji manifestaciju otvorenom proglasio jedan srpski književnik, ovoga puta Svetislav Basara.
Poseban deo svečanog otvaranja bio je posvećen obeležavanju pedeset godina od uručenja Nobelove nagrade Ivi Andriću, a izvedene su i dve numere koje je prema ljubavnim stihovima našeg nobelovca napisao kompozitor Rade Radivojević. Program su vodili glumci Vjera Mujović i Goran Sultanović.
Mija Koto je govorio u duhu pomenutog sajamskog lajtmotiva, različitih kultura koje spajaju mostovi od knjiga, kao i sam, slojeviti, portugalski jezik, zajedničko sredstvo komunikacije osam zemalja – Angole, Brazila, Gvineje Bisao, Zelenortskih ostrva, Istočnog Timora, Mozambika, Portugala i Sao Tome i Principe. „Više od 200 miliona ljudi ne samo da govori portugalskim, već na portugalskom sanja i voli“, rekao je Koto i dodao:
– Kada je pre šest vekova Portugal isplovio u susret drugim prekomorskim zemljama, portugalski jezik je bio balkon svetova, ishodište razmena i mešanja, do kojih je došlo u samoj luzitanskoj zemlji. Najvažniju mešavinu od svih stvorilo je dugogodišnje arapsko prisustvo na Iberijskom poluostrvu. Afrika je, na taj način, u Portugalu već postojala kada je Portugal isplovio ka Africi. Više nego na portugalskim putovanjima po svetu, jezik se sam ustanovio u raznovrsnoj razmeni i putovanjima naroda i kultura. Portugalski jezik sve je manje bio samo portugalski i pretvorio se u neku vrstu višejezičnog jezika, višeslojnog tkanja različitih oblika, koje je pomoglo da se zasnuju nacionalni i pojedinačni identiteti.
Mija Koto je takođe istakao da će se posle ovih dana slavljenja pojedinačnih autorskih glasova, unutar jednog bogatog jezika, dogoditi putovanja ne geografskim predelima, već unutrašnjim univerzumima. Koto će večeras u 18 sati biti gost portugalskog štanda, a u 18.30 družiće se sa čitaocima na štandu „Geopoetike“.
Iako su već prvoga dana brojni posetioci već neformalno otvorili ovo veliko književno okupljanje (pojedinačna ulaznica je koštala 100 dinara, od danas je 250), čast da Sajam knjiga proglasi otvorenim pripala je Svetislavu Basari, koji se i ovoga puta obratio svojim osobenim ironičkim stilom intelektualne sumnje i otpora automatizmu mišljenja:
– Ovaj Sajam knjiga održava se veoma blizu godine koju je Osvald Špengler u svom vizionarskom delu „Propast Zapada“ označio kao početak povratka u varvarstvo. Sa svih strana dolaze zastrašujuća upozorenja da je duhovnost u krizi, ona to u izvesnom smislu i jeste, ali panici nema mesta: duhovnost, zapravo, i nije ništa drugo do neprestano prebivanje u krizi i prevladavanje kriza. S druge strane, ako se samo osvrnemo oko sebe, videćemo da je u još većoj krizi ono što se duhovnosti protivi, dakle, varljivi svet merkantilizma, pohlepe, neobuzdanog sticanja i trošenja, koji se ubrzano raspada pred našim očima – istakao je Basara.
Ne deleći optimizam nekih da će iz velike konfuzije nastati neki novi kvalitet i novo društvo, Basara je ipak pokazao pozitivan stav prema postojećoj krizi:
– Ako je centar ugrožen, ako se njegovi temelji klimaju, onda to znači samo jedno: da je centar bio postavljen na pogrešno mesto. Istinski centar nikada ne propada, uvek je, kao osovina na točku, izvan zahuktalih stihija i uvek je nadohvat ruke, u nama i oko nas, u ovoj hali, u starim i novim knjigama koje se nude našoj pažnji.
M. V.
objavljeno: 23.10.2011.
