Izvor: Politika, 04.Mar.2011, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odvojeni u Lajpcigu
Republika Srbija i Federacija BiH na predstojećem sajmu knjiga imaće posebne štandove
Kako „Politika” nezvanično saznaje, zbog nesporazuma na relaciji Republika Srpska i Federacija BiH, Bosna i Hercegovina ove godine na Lajpciškom sajmu knjiga, od 16. do 20. marta, biće bez zajedničkog zvaničnog nacionalnog štanda, na kome je trebalo da budu zastupljeni autori i učesnici programa iz oba entiteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << BiH, u skladu sa prethodno planiranim i dogovaranim zajedničkim nastupom pisaca iz ove zemlje na ovogodišnjoj smotri knjiga u Lajpcigu.
To ne znači da na ovom Sajmu neće učestvovati pisci iz Bosne. Naime, kako sada stvari stoje, Federacija BiH, zajedno sa međunarodnom asocijacijom za prevođenje „Traduki” imaće svoj zaseban štand, a Republika Srpska, takođe poseban štand. Obe u istoj, četvrtoj, internacionalnoj hali. U toj hali će i Srbija, kao počasni gost, imati svoj velelepni štand, uz učešće četrdesetak gostujućih autora, u okviru programa „Srbija, zemlja u fokusu”.
Kako smo nezvanično saznali, Republika Srpska odustala je od organizovanja zajedničkog nastupa sa entitetom Federacije BiH, smatrajući da je kompletan program učešća pisaca iz BiH na ovogodišnjem Sajmu, u toku organizacionih priprema, bez znanja koordinatora iz RS, znatno promenjen. Koordinatorima iz RS ne čini se primerenim da se na tri od nekoliko „okruglih stolova” koje organizuje Lajpciški sajam kao domaćin, a sa čijim sadržajem su bili upoznati koordinatori nastupa BiH iz Sarajeva („Sarajevo open centar”) uglavnom posvećenim tematici ratova na Balkanu u prethodnoj deceniji, ne pojavi nijedan pisac iz Republike Srpske. S druge strane, učesnik iz Federacije Mirsad Sijarić, autor koji „Tradukijevim” (međunarodna asocijacija za prevođenje knjiga sa nemačkog i na nemački) sredstvima putuje u Lajpcig, učestvovaće u programima o odnosu književnosti i balkanske svakodnevice, zatim u programu „Evropska ratna iskustva i njihovi glasovi”, zajedno sa Sašom Ćirićem, Sašom Ilićem, Draganom Mladenović (Srbija), Draganom Radulovićem (Crna Gora) i Ivanom Simić-Bodrožić (Hrvatska). Sijarić će, takođe, učestvovati u programu „Ratovi na Balkanu u delima mlađih autora”, zajedno sa Draganom Mladenović i Nikol Ljubić. Sve ove programe organizuje Uprava sajma, zajedno sa fondacijama „Robert Boš” i „Traduki”.
Organizatore iz Republike Srpske, više od činjenice da su Mirsad Sijarić, Dragan Radulović i Nikol Ljubić poznati kao autori romana u kojima je „srpski narod negativno prikazan” (kroz teme zločina nad muslimanima u Štrpcima, suđenje jednom srpskom profesoru u Hagu i sl.), boli to što je sve urađeno mimo dogovora sa koordinatorima iz Federacije – Open centrom iz Sarajeva – što nijedan pisac iz RS nije pozvan ni na jedan od ovih „stolova”, da iznese svoj sud o ovim traumatičnim temama, i što se sve to dešava upravo tokom Sajma na kojem će Srbija kao počasni gost biti dočekana na velika vrata i predstaviti svoju književnost, dok će se na drugoj strani, na tribinama Sajma, odvijati svojevrsno „ruženje” srpskog naroda.
Stoga je RS smatrala da je njeno učešće u okviru zvaničnog štanda samo formalno uzeto u obzir, „kao privezak”, jer bez učešća oba entiteta nisu mogla da budu odobrena sredstva od 27.000 maraka za nacionalni štand BiH, te su se u zadnji čas, krajem februara, povukli iz cele priče.
„Moram da priznam da smo naišli na razumevanje kod nemačkih organizatora Sajma, kada smo im objasnili stvar i oni su nam omogućili da kao Republika Srpska imamo svoj poseban štand, o svom trošku”, kaže za naš list Nikola Vukolić, direktor „Kočićeve zadužbine” iz Banjaluke, koja će osmisliti kompletan program na štandu RS i uz učešće više gostiju predstaviti brojna dvojezična izdanja, te knjige autora iz Republike Srpske na nemačkom, među kojima i nekoliko dela klasika Petra Kočića. Naš sagovornik dodaje da će u nekoliko autobusa građani RS otići u Lajpcig da obiđu Sajam, već zbog činjenice da je Srbija ovog puta počasni gost. Potrebno je mnogo više dobre volje od strane Federacije u budućnosti, da bi se na ravnopravnoj osnovi organizovali zajednički državni nastupi. Zbog toga bi ubuduće trebalo onemogućiti da privatne nevladine organizacije budu nosioci čitavog posla predstavljanja BiH na inostranim manifestacijama, smatra Vukolić.
V. Roganović
objavljeno: 05.03.2011
