Izvor: Glas javnosti, 17.Okt.2009, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od heraldike do naučenog optimizma
„Zavod za udžbenike“ ovih dana uveliko vrši poslednje pripreme za nastup na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, kada će premijerno predstaviti više novih izdanja. Pored Vetruvijevog dela „O arhitekturi“, zatim knjige „Tajni prsten“ Filisa Groskurta, koji razotkriva Frojda u jednom posve novom svetlu, „Zavod“ je objavio knjigu „Heraldika i Srbi“, autora Dragomira M. Acovića, prvu sveobuhvatnu knjigu o heraldici >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kod Srba, koja sadrži pregled svetske i evropske heraldike od početka do danas.
U znak sećanja na prerano preminulog profesora Ivana M. Đorđevića, jednog od najistaknutijih predstavnika Beogradske škole istorije srednjovekovne umetnosti. NJegovi saradnici priredili su zbornik njegovih radova „Studije srpske srednjovekovne umetnosti“. Knjiga donosi i izuzetne rezultate njegovog proučavanja ikonografije i kultova pojedinih svetitelja, kao i rezultate istraživanja odnosa pisane reči i slikarstva u srednjem veku.
Tu je i enciklopedija“Istorija Japana“, koja predstavlja kompilaciju odeljaka iz oblasti „Japanske istorije, Kodanšine enciklopedije Japana“. Enciklopedija je rađena više od tri godine, kako bi se uobličio sadržaj, okupili saradnici i izabrao odgovarajući stil, a trebalo je gotovo deset godina koordinacije i usklađivanja autora dok se nije završio sam rad. Autori tekstova sabranih u ovoj knjizi napisali su: Piter Blid, J. Edvard Kider Junior, Takeući Rizo, G. Kameron Hurst, Šinoda Minoru, Martin Kolkat, Džardžis Elisonas, Džon Hol, Marius Džansen, Piter Dus i Piter Frost ugledni naučnici i najbolji poznavaoci istorije Japana.
Zavod je objavio i knjigu Martina Selidžmena „Naučeni optimizam“. Dugogodišnji profesor na Pensilvanija univerzitetu, od 1996. predsedavajući Američkog udruženja psihologa, uporni istraživač načina postizanja optimističkog stila objašnjavanja životnih događaja, psiholog bogatog kliničkog iskustva i pregalac u laboratorijskim istraživanjima, Selidžmen je kritikovao dotadašnju usmerenost psihologije na bolest. Selidžmen ne poriče značaj rada na smanjenju čovekove patnje, ali ističe da smanjenje patnje nije dovoljan uslov za postizanje punog, srećnog i smisaonog življenja.
